Уз помоћ вештачке интелигенције ученици креирају порнографски материјал – први случајеви појављују се и у Србији

Порнографски материјал креиран уз помоћ вештачке интелигенције преплавио је интернет. Овај алат је постао толико широко распрострањен да га не користе више само предатори, који за њега плаћају месечну претплату, већ су почела да га користе и деца, која успевају и помоћу бесплатних, свима доступних верзија да створе експлицитан материјал на ком су приказани њихови вршњаци.

Фотографија генерисана уз помоћ вештачке интелигенције

Центар за сигурнији интернет у Великој Британији, скренуо је пажњу на све бројније пријаве које им пристижу, а на којима се налазе обнажене девојчице између 11 и 16 година. Фотографије су направљене уз помоћ вештачке интелигенције. На оригиналним фотографијама девојчице су биле у потпуности обучене, па је програм коришћен да их фотореалистично прикаже без одеће у експлицитним позама.

Ово није први пут да се ово дешава. У септембру су у Шпанији, у школама кружиле на исти начин направљене фотореалистичне монтаже обнажених девојчица, а пре неколико дана порталу Зелена учионица обратила се мајка девојчице из Лознице, Р.Р, која каже да њена ћерка управо проживљава такву ситуацију и да је и за дете и за родитеље ово незамисливо тешко и стресно.

“Један дечак је мојој ћерки послао слику, на којој је она потпуно гола! Слика је и више него одвратна. Она је једна добра, тиха, фина девојчица, добар ђак. Ово је на њу оставило велике последице које се ми сада из све снаге боримо да умањимо. Имамо подршку школског психолога, ми као породица смо јој велика подршка. Надамо се најбољем.”, каже Р.Р. из Лознице.

Она додаје и да су случај пријавили на платформи “Чувам те” и да сада чекају расплет, али ни месец дана од пријаве нису имали баш никакву повратну информацију.

На наше питање да ли је дечак на било који начин кажњен, Р. Р. каже да нема ту информацију.

“Он иде у другу школу, моја ћерка њега само познаје, чак се и не друже. Цео процес иде јако споро, тужилаштво још није наложило да предмет иде на Одељење за високотехнолошки криминал (ВТК). Да будем сасвим искрена, помало сам разочарана у све. Дечак који јој је фотографију послао ћути и не жели да каже било шта, тако да то све успорава. Ми заиста имамо подршку директорке наше школе, разредне, психолога, педагога. Све је то у реду, али желимо помак што се тиче истраге, да се то реши, да моје дете више никад не прозиви овако нешто. Ни моје ни било које друго.” – каже Р.Р и додаје да је прошло месец дана од догађаја и да се апсолутно ништа не дешава.

Прављење и поседовање материјала на ком је приказано сексуално злостављање деце је илегално, али да ли је илегално правити овакав материјал уз помоћ вештачке интелигенције? Потребни су нам закони који би ово регулисали.

Ипак, иако у појединим државама постоје закони који регулишу материјал направљен на овај начин, наилази се на препреку у спровођењу законских мера, јер деца која су починила ово кривично дело не могу да буду кривично санкционисана јер немају довољно година, односно нису кривично одговорна.

Поставља се питање: Како се ово може решити?

Морамо узети у обзир да деца често нису свесна штете коју могу да проузрокују, и не могу да предвиде колико далекосежне ће бити последице њихових акција. Због тога је важно да их на време и константно едукујемо и упознајемо са тиме шта је штетан материјал и како он може да утиче на особе које су на њему приказане.

О томе шта представља штетан материјал често и одрасли имају дилему, јер са напретком технологије овај термин обухвата све више и више појмова и појава.

На пример, често се експлицитна, својевољно направљена фотографија на којој се налази дете не сматра штетним материјалом, јер је фотографисана самостално и добровољно, али морамо схватити да је и то експлоатација детета, и да је поседовање и дељење овакве фотографије такође кривично дело.

Када се ради о вршњацима, који овакав материјал деле између себе, било да је добровољно направљен или без знања особе, и/или уз помоћ вештачке интелигенције, ово спада под вршњачко насиље.

Нажалост, оваквих случајева има много и често не доспеју до јавности или до родитеља и стручних сарадника јер се деца дописују и садржај деле унутар затворених група. Деца која су жртве не разговарају са родитељима због стида, страха од осуде и казне, па се круг злостављања све више шири, све док не постане неподношљив за жртву и не остави трајне последице.

Зато је јако важно да се на сваком пољу ради на овом проблему, од васпитања, до едукације и подизања свести, али и до креирања нових закона, све у циљу да се дете у свакој мери заштити од било које врсте експлоатације.

Аутор: ЦНЗД/Зелена учионица