„Узми књигу мало, јеси ли учио данас?“ – зашто „метода присиљавања“ не ради

Домаћи задатак „у задњи час“, учење неколико лекција за дан и „борба са градивом“ за сутрашњи тест? Ако сте препознали неки од сценарија (или сваки!) код свог детета, знајте да нисте једини.

Нередовно и нерадо учење убраја се у један од чешћих проблема са којим се суочавају  савремени родитељи. Истина је да је „кампањаца“ одувек било (можда смо и ми били један од њих). Међутим, уз толико (дигиталне) забаве која је деци данас доступна, чини се да је учење дефинитивно на последњем месту у њиховом распореду – осим ако не развију самодисциплину и мотивацију.

Foto: Canva

Како као родитељи можемо да помогнемо детету да постигне степен одговорности да учи редовно и на време? Због чега је мотивација боља од казне? Како да подстакнете дете да учи а да му нико не каже? Прочитајте.

Узми књигу мало, јеси ли учио данас? – зашто „метода присиљавања“ не ради

Кључна разлика између присиљавања и мотивисања вашег детета да учи своди се на то какву атмосферу сте створили за учење. Сваки пут када терате дете да чита/реши задатак/научи лекцију, дете заправо доживљава учење као негативно искуство које у њему изазива огорчена осећања. Присиљавање је контрапродуктивно, јер је врло вероватно да дете неће бити толико ефикасно (неће бити одличних оцена). Уједно, спречавате га да природно развије самодисциплину.

С друге стране, ако истински мотивишете дете, покрећете његову радозналост, стимулишете га да открије нешто ново. Даље, то води ка учењу са разумевањем, као и бољим резултатима на тестовима.

Присиљавање детета да учи „лак излаз“ за родитеље или ипак не?

Као родитељ, можда ћете бити у искушењу да натерате своје дете да учи. Када имате густ распоред и породицу о којој треба да бринете, природно је да желите да решите проблем на најбржи и најједноставнији могући начин. У том случају није изненађујуће ако се одлучите за „лакши пут“: иди у собу и заврши тај домаћи!

Међутим, чак и ако ово „инстант решење“ делује у датом тренутку, после извесног времена постаје јасно да само продужавате проблем. Према томе, уместо да „терате“ дете да учи, потражите начин да га мотивишете и ускоро ће то радити само без вашег захтева.

Шта ако дете одуговлачи са учењем?

Како да изградите радну навику и подстакнете дете да редовно учи, ако оно одуговлачи и одлаже писање домаћег задатка? Није реткост да се дете након школе осећа толико преоптерећено да не жели „да има ништа са учењем“ кад се врати кући. Наравно, крајњи исход вам је познат – домаћи ће урадити тек када их приморате.

Који је најбољи начин да избегнете „силу“ и мотивишете дете да раније заврши своје обавезе?

Најпре, покажите свом детету колико вам је драго што га видите после школе. Допустите му да се мало одмори и ради неку активност која није повезана с учењем. Можда може да изађе ван да се провоза бициклом, игра кошарку са друштвом или игра омиљену видео игрицу. Када се дететов мозак одмори од учења у школи – искористите тренутак да га подстакнете да започне домаћи задатак.

Овај приступ би требало да омогући дететовом телу и уму довољно времена за одмор и тако му пружи прилику да постане мотивисано да поново учи. Идеално би било да након завршеног домаћег задатка и пре одласка на спавање дете има још простора за игру и опуштање.

Шта кад дете тврдоглаво одбија да уради домаћи задатак?

У неким случајевима, дететово одуговлачење са домаћим задатаком упркос родитељском тактичком приступу може лоше завршити. Није искључено да као родитељ оставите довољно времена за одмор, а да дете након тога и даље не жели да ради домаћи. Како се борити са дететовом тврдоглавошћу и отпором и заинтересовати га за књигу?

За почетак, направите заједно недељну контролну листу задатака. Нека сваки пут када заврши неку обавезу обележи то. Примера ради, у понедељак можете као главну обавезу ставити домаћи задатак, у уторак читање две странице књиге, у среду решавање три задатка из математике, итд. Поред сваког задатка ставите квадратић за потврду. Деца воле да „штиклирају“, то им помаже да виде колико су постигли.

Ако су сва поља за потврду означена до краја недеље, обећајте им неку награду. Некад ће то бити омиљени слаткиш, некад одлазак у биоскоп или спавање код другарице. У сваком случају, ако се договорите око задатака и награде, временом ћете код детета изградити навику да све своје школске обавезе завршава благовремено.

Шта кад детету свака обавеза брзо досади?

Ако се ваше дете жали да му је заморно да ради домаћи, прибегните забавним решењима – претворите домаћи задатак у игру! Помогните му да реши математичке проблеме и изазове користећи играчке за демонстрацију. Омиљени аутићи могу да буду корисно средство за учење сабирања и одузимања или сложенијих рачунских операција као што је множење и дељење.

Приближите му градиво из физике и хемије уз помоћ „кухињских“ експеримената. Примера ради, можете научити школарца да направи „вулкан“ тако што ћете у чинију са содом бикарбоном насути сирће. Сваки поступак који чини домаћи забавним је корак ближе снажној мотивацији код детета за учење.

Шта кад је детету домаћи „претежак“ или решавање предугачко траје?

Време је неретко највећи противник и деце и родитеља кад је у питању учење. Ако се задаци одлажу, остављају за последњи час, лако је претпоставити да ће детету попустити концентрација због притиска или умора, као и да ће родитељи изгубити стрпљење.

Међутим, време може да буде наш савезник ако се правилно поставимо и узмемо у обзир чињеницу да деца у млађем узрасту углавном не разумеју време баш како треба. Ако се ваше дете жали да писање домаћег задатка или учење лекције предугачко траје, можете испробати један мали експеримент. Питајте га да ли жели да учи 20 или 200 минута. Велике су шансе да ће се определити за краћу варијанту. Покрените тајмер и изазовите га да заврши пре него што истекне време. Ово може да помогне детету да се постепено прилагођава све дужим задацима, остане мотивисано и притом развије самопоуздање.

Такође, немојте одређивати неки задатак или лекцију као „тешке“, јер звучи демотивишуће. Када детету кажете да је неки захтеван задатак тежак, повероваће да не може да се носи са изазовом и да га никад неће решити. Уместо тога делите задатке на „веома лаке“, „лаке“ и „скоро лаке“. Када кажемо да је нека лекција лака, дете се и пре учења осећа спремно да савлада градиво.

Не заборавите да похвалите дете

Ако се потрудите да свом детету олакшате процес домаћег задатка, показаћете му да сте на њиховој страни. Уједно повећавате његово самопоуздање и мотивишете га да учи. Не потцењујте моћ похвале! Када похвалите дете јер је на време, тачно и сталожено завршило домаћи задатак или научило лекцију, запамтиће тај осећај постигнућа и наставиће да се труди.

Временом, када се са родитељском похвалом и подршком удруже и одличне оцене – дете ће увидети корист редовног учења и одолеће „кампањским замкама“.

Aska - crna ovca i pisac. Kalinina i Lazareva mama. Žmuova. Budna već tri veka.