Варјача има алтернативу (шта све можете урадити уместо “мало по гузи”)

27 јануара, 2016

Кажу да постоје два типа родитељства – попустиљиви и престроги. Не знам који су критеријуми за те поделе, али мислим да физичка казна (и казна уопште) није један од њих. Нити сте престроги ако за казном посегнете, нити сте попустљиви ако бирате други метод васпитања. Родитељство је тешко, притисак је велики и последње што икоме треба је придика зашто није добро што сте дете шљепнули по гузи. То што се осећате лоше након тога јасан је сигнал да то није ок и довољан је разлог да следећи пут застанете и дубоко удахнете пре било какве реакције. Ево неколико предлога шта у међувремену можете урадити. Надам се да ће вам помоћи.
batinice-300x160
Спустите се на дететов ниво и гледајте га у очи. Комуницирајте. Разговарајте о томе зашто је нешто забрањено/ружно/опасно. Објасните детету зашто од њега очекујете одређено понашање. Можда мислите да се подразумева, али детету ће значити да чује да му (још једном) смирено кажете – Ножеви нису за игру. Када још мало порастеш, научићу те како да лепо и правилно користиш нож. Сада је то опасно и не треба с тим да се играш.Не батинама
 
Дајте детету прилику да исправи грешку. Будите стрпљиви, не пожурујте. Уколико је дете нешто просуло, смирено му понудите да заједно почистите неред. Благо га подсетите да је забрањено просипати/бацати храну, па му понудите да понашање коригује и последице поправи. Притом водите рачуна да захтеви буду примерени узрасту детета – да малишан може и да их разуме али и спроведе у дело. Можда се само заиграо и заборавио на правила. Допустите му да их се сам присети.

Питајте дете шта жели. Бићете изненађени одговором. Често су дечји несташлуци последица жеље, бујне маште, разлога који нама никада не би пали на памет, а децу се не сетимо да питамо – Шта ти заправо желиш с тим телефоном који покушаваш да ставиш у врућу рерну? 🙂 Овај приступ ће вам помоћи да ситуацију сагледате из угла детета и примените следећи корак.

 
Пружите му алтернативу. Ако стално дира/ради нешто забрањено, размислите коју потребу дете покушава да задовољи и понудите му нешто друго (а слично) уместо те активности. Ово не значи да сваком хиру излазите у сусрет и испуњавате баш све жеље. Али мудрим и промишљеним одабиром испуњених потреба показујете детету да вам је стало, да разумете и да сте на његовој страни, што лично сматрам изузетно важним. На пример, код нас је забрањено скакање по угаоној гарнитури јер је опасно. Али зато, чим покаже жељу да скаче, питам га – где се скаче – и без проблема заједно одлазимо на наш француски лежај, где има много више простора и окружење је безбедније. Уместо – немој да бацаш играчке – реците – ево, бацај лопту. Позитивне реченице имају много бољи ефекат од забрана.Не батинама
 
Загрлите га. Ако је разлог што желите дете да физички казните страх (истрчало је улицу, кренуло да се пење на ограду терасе)… Повисићете тон, заузети став, уплашити га, показати му својом природно урођеном реакцијом да је то опасно и страшно – и дете ће то разумети сасвим јасно, нема потребе да га физички додатно застрашујете. Али га након реакције обавезно загрлите и реците му – Јако сам се уплашила. Много те волим и страшно се плашим да ти се нешто лоше не догоди. А затим примените тачку 1, где дуго и подробно разговарате о томе због чега су опасне ствари забрањене.
 
Пружите детету прилику да само реши проблем. Овде се опет враћамо оној одговорности коју заправо од деце очекујемо, али им не пружамо прилику да је покажу. Уколико наше обраћање детету мање буде монолог, а више дијалог, уколико наредбе и забране претворимо кад год је то могуће у питања – детету ћемо пружити осећај да је самостално, да само доноси одлуке и прави изборе. А то деца воле. Ко, уосталом, не воли поштовање? Не желиш да переш зубе? Шта мислиш, шта ће се догодити с твојим зубима када бактеријице буду имале целу ноћ да их грицкају? Болеће и биће ружни, зар не? Шта предлажеш? Или: Да ли желиш прво да опереш зубе или да обучеш пиџаму?

Размислите о дубљим разлозима за непослушност. Можда дете покушава да оствари контакт, везу са вама, пошаље вам поруку. Можда сте у последње време били одсутни, презаузети, можда је скоро стигао нови члан породице, догодила се нека друга промена… Пружите детету себе, своју пажњу и своје време. Непослушност и инат често су само начини да се задобије родитељска пажња, па макар и негативна. Ставите му до знања да га разумете, то много помаже комуникацији и осећају блискости. Видим да ти је јако тешко, жао ми је… Заиста то желиш, зар не… Мора да те је баш погодило…

Размислите да ли се одређени обрасци понашања понављају и покушајте да нађете решење за те ситуације унапред. Уколико дете сваки пут доживи омањи емоционални слом када треба да кренете кући из парка, покушајте да промените рутину. Пружите му више времена да се навикне на чињеницу да морате кући (најавите му то раније). Организујте пут до куће као трку. Испричајте му која је “процедура” (ово је наша магична реч када треба да испоштујемо одређени редослед радњи, нпр. скидање, изување, враћање ствари на место, прање руку) по повратку кући, и шта ћете након тога лепо радити. Или још боље, питајте дете да вам само исприча “процедуру”, јер сте је ви “заборавили”. Могућности је безброј.Не батинама
 
Наљутите се. Имате право да будете љути, да будете повређени, нервозни. Не морате увек то да кријете од детета, али морате раздвојити разлоге нервозе од детета и на њему не искаљивати фрустрације које потичу са других страна. Отворено кажем да сам уморна/нервозна/нестрпљива и да очекујем од њега мало више стрпљења/пажње/концентрације. То такође мотивише децу, тада се осећају одговорним и важним заправо желе да помогну. Ово се, наравно, не сме догађати често и бити уобичајена ствар, већ представља само једну од могућности. Реците му да сте нервозни или љути, деца то осећају и разумеју. Узмите тајм-аут, изађите из собе, удахните дубоко, избројте до пар милиона. Некада реакције могу да нам буду претеране услед преосетљивости и нервозе јер смо уморни, оптерећени другим проблемима… Одморите се, удаљите се, издувајте се. Ето, већ је боље.
 
Реците отворено да вам се одређено понашање не допада. Све што деца желе је наша подршка и одобравање. Покажите да вам је стало. Реченица коју ја користим уместо – ниси добар је – Ти си мој добар дечак, а тренутно се не понашаш тако, добра деца се тако не понашају и заиста бих волела да то престанеш да радиш сада.Покажите детету да се проблеми могу решавати на другачији начин. На хиљаду другачијих начина. Будите благи, али стабилни и чврсти. Будите одлучни и доследни, али нежни и брижни. Будите стрпљиви. Будите креативни. Будите најбољи ви свом детету и стоструко ће вам се вратити када то најмање очекујете.
 
Извор: http://www.carapice.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама