„Koliko sam ti puta do sada rekla da se jede za trpezarijskim stolom? I ti ponovo jedeš u fotelji ispred televizora?“ Za to vreme ili pola sata kasnije, tata seda u fotelju i jede sendvič dok gleda utakmicu.
Ovaj primer jasno ilustruje da dete neće raditi ono što mu roditelji kažu, već ono što roditelji RADE. Drugim rečima, to jednostavno znači da je primer koji im dajete, taj koji iz kog će oni učiti.
Postoji naučno objašnjenje za ovo i zove se teorija neurona ogledala, koji se aktiviraju od rođenja deteta i omogućavaju bebama da oponašaju pokrete odraslih i uče.
Šta, onda, treba da uradite?
Uspostavite raspored i pravila
Ovo je jedan od najtežih zadataka za roditelje. Deca ne žele da idu u krevet u vreme kada im je rečeno, uvek im nedostaje još tih pet minuta. Pa još pet.
Kada je u pitanju spavanje, opšta atmosfera u kući veoma je važna. U vreme kada deca treba da pođu u krevet, pa i malo pre toga, morate prilagoditi celo okruženje. Smanjite svetla što je više moguće, isključite ili sasvim utišajte uređaje, trudite se da to činite svake večeri u isto vreme.
Kad malo porastu pa dođu u tinejdžerski uzrast, uspostavite zajednička pravila. Recimo, niko ne treba da bude van kuće posle 21 čas, osim ako je reč o poslu ili obavezama. Ipak, ako ste vi u to vreme često van kuće, očekujte da će i dete pružati otpor. Ono će tražiti od vas da mu verujete i tretirate ga kao odraslog. Trudite se zato da ovo pravilo poštujete i sami. Tako će se retko dešavati da s detetom imate svađe i diskusije na ovu temu.
Ista stvar je i sa cigaretama, alkoholom ili gaziranim pićima. Prisustvovala sam jednom sceni u kafiću gde je konobar prišao stolu za kojim su sedeli mama i dete od 7 godina. Konobar je upitao šta žele, na šta je dete odgovorilo „Koka-kolu“. Mama je onda održala kratko, strpljivo predavanje o tome koliko je ovo piće štetno i prepuno šećera. Dete je nevoljno prihvatilo objašnjenje i poručilo voćni sok. Konobar se okrenuo prema majci i upitao šta ona želi. „Meni koka-kolu.“
To nije vaspitanje. To je licemerje.
Prenos vrednosti
Kada svojoj deci želite da prenesete određene vrednosti, jedini moguć način za to je – primer. Nikada im nemojte govoriti „Ja grešim, ali ja sam već u nekim godinama, za mene je sad kasno da se menjam, zato ti uči na mojim greškama.“ Ovo su lekcije lenjih roditelja. Onih kojima nije dovoljno stalo da se zbog dece i sami promene. I ovo su lekcije koje ne vrede.
Dakle, ako želite da ih naučite da poštuju svoje roditelje, pođite od toga što ćete poštovati svoje roditelje, ali i decu. Poštovanje je uzajamno osećanje. Ako želite da ih naučite da je škola na prvom mestu, nemojte ih, onda, jer je vama tako zgodno, u septembru voditi na more. Ako želite da ih naučite da poštuju ljude bez obzira na njihov socijalni ili materijalni status, persirajte jednako i tetkici u školi i profesoru.
Mnogi roditelji veruju da pravila kod kuće važe samo za njihovu decu. Neki smatraju da je poštovanje jednosmerna vrednost koja bi trebalo da ide od njihove dece ka njima. Niz je ovakvih primera i ponašanja koja roditelji očekuju kod svoje dece, a koja ponekad i ne poseduju.
Izazivamo vas da budete svojoj deci primer. Da kritiku, prigovore i etikete zamenite iskrenošću i davanjem primera. Možete li to?
A. Cvjetić