Задатак родитеља је да детету дају „корен и крила“, да васпитава кроз љубав и разумевање

мај 8, 2019

Задатак родитеља је да детету дају „корен и крила“, а васпитавање кроз љубав и разумевање учврстиће га у животу много стабилније него казне и принуде, даће му сигурност одрастања, као и снагу да „одлети“ када за то дође време.

Нега и васпитање детета је највреднији задатак који себи постављамо. Овај захтеван посао биће лакши уколико схватите да сте и Ви и дете на истој страни. Размишљање да се „са васпитањем започиње одмах по рођењу“ често се поистовећује са строгим поштовањем правила „како се дете не би размазило“. Покушајте да ову тврдњу посматрате другачије: одмах по рођењу усредсредите пажњу на новостворено људско биће које има свој карактер и потребе, створите атмосферу сигурности, разумевања и љубави. Волите своје дете онако како њему одговара, стварајте однос који је јединствен и не може да се научи из искустава других родитеља.

Обострано задовољство

У васпитању је нужно постојање обостраног задовољства. Понекад ћете мислити да су искушења родитељства превелика. Али, постоје лаки и тешки, мање или више делотворни начини да се учини све што је неопходно, од свакодневне рутине храњења и облачења, до озбиљних ситуација тинејџерског доба. Свакодневица детета је сачињена од низа уобичајених задатака – што се мирније буду решавали, веће су шансе да ваша породица живи у спокојству и љубави. Пелене се могу ставити на разне начине, дете се успешно може окупати уколико се не поштује дугогодишње искуство баке или најбоље другарице, неред на поду је награда за успешно савладано самостално држање прибора за јело. Изаберите приоритете и прихватите савете само уколико одговарају Вашем карактеру и карактеру Вашег детета.

Размаженост

Помисао да бисмо могли да будемо одговорни за размаженост тера нас на поступке који су немили одјеци нашег властитог детињства. Бити размажен значи да су детету сопствене потребе важније од потреба других. Гладно тромесечно одојче које плачем дозива поспану мајку није размажено! Још чешће, одојче није гладно, оно плаче јер жели да буде у мамином наручју, „занемарујући“ чињеницу да је тек заспала. Строга, искусна бака ће рећи да „дете не треба навикавати на руке”, а ви се запитајте какву поруку му шаљете игнорисањем његових основних потреба. Одојче ће бити у наручју сигурно и задовољно само годину дана, док не прохода.

Потребе

Ако познајете своје дете, предвидећете његове потребе пре него што их изрази бучно и гласно. Усвојите ли принцип „што више тражиш, мање ћеш добити“, сви ћете изгубити. Губи дете јер расте у атмосфери незадовољства и несигурности („гладан сам, сам у мраку, никога није брига“); губите Ви јер не спавате, бринете се да ли је расплакано дете у кревецу болесно, несрећно, мокро, или гладно; најзад, губе и остали чланови породице, јер нервозни, неиспавани родитељи и дете које упорно нешто тражи плачем и дреком нису пријатно друштво.

Нормално је да удовољите физичким потребама детета, чак и ако му само треба нежност. Његова потреба за физичким додиром, пажњом и вашим насмејаним лицем је стварна. Без друштвеног живота у породици, дете неће постати целовито људско биће способно да узврати љубав, а то је важно колико и правилно дојење.

Бес

Провала дреке, бацакања, вриске дешавају се код више од половине двогодишњака, а врло мали број ће без оваквих „испада“ дочекати трећи рођендан. Ово су провале емоционалног вентила – бреме фрустрације расте до напетости која је потпуно ван дететове контроле.

Многе провале беса можете да спречите уколико организујете живот унутар граница његове (не сопствене!) толеранције. Уколико морате да га прекинете у нечему што са уживањем ради, или треба да га присилите да уради нешто што не воли, учините то са много такта! Најбоље је да га заштитите од повређивања чврстим загрљајем. Гневно „чудовиште“ ће полако, јецајући, поново постати ваша беба која је сама себе уплашила нападом беса. Сачувајте присебност – још вриске неће поправити ситуацију. За овакве нападе беса нема ни награде ни казне – дете ће брзо увидети да се ништа није променило. Уколико схвати да неконтролисана провала беса утиче на понашање породице према њему, научиће у предшколском узрасту да „одглуми напад“ на јавном месту (напади беса почињу и завршавају се обично у другој години).

Љубав

Без обзира на узраст, дете није размажено све док уживате у љубави којом га обасипате а оно вам је несебично узвраћа. Уколико се радујете рођендану и са уживањем му спремате поклоне, ви сте задовољна мајка. Уколико све то исто радите да задовољите ширу породицу и спречите нападе беса, онда одгајате размажено дете. Потребе вашег детета су приоритет од тренутка када сте га донели на свет – задовољавање тих потреба је дужност, обавеза и задовољство сваког родитеља. Мажење је размена љубави унутар породице – будите срећни што сте му толико потребни.

Лични пример

Права дефиниција размажености не постоји. Оно што је у неким породицама прихватљиво (скандинавске породице уобичајено ушушкавају одојче у родитељској постељи), у неким је знак озбиљних пропуста у васпитању. Лоше васпитано дете није такво рођено – задатак родитеља је да га науче да одмери права и потребе у односу на друге људе. Помозите му да на личном примеру схвати осећања других људи. Што пре схвати колико су осећања других слична његовим, биће несебичније. Васпитање је условљено узрастом и дететовим способностима – златно правило је да похвалите сваки успех и приметите неуспех, уз несебичну љубав и подршку.

Извор: Мама и беба

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама