Деца поштују и слушају учитеље и наставнике који умеју да изваде разноразне трикове из рукава којима их доведу у ред. Има техника које они увежбавају годинама како би њихови разреди пратили час, и били ангажовани и мирни током свих сати које треба да проведу у учионици. Иако су учитељи неприкосновени ауторитети, њихове технике могу да послуже и родитељима. Преносимо вам неке од ових техника које ће и вама послужити код куће.
Учитељи морају да нађу начин да преусмере енергију живахног детета на позитивне ствари, као да на пример организује игру и сл. Ако ваше дете не седи мирно, оно очигледно има вишак енергије коју је неопходно преусмерити и искористити у правом тренутку. Покушајте са рекордним сређивањем собице, или трчањем до куће. Нађите начин да детету покажете када и како да користи своје „супермоћи“, било да се ради о скакању или певању. Брзо ће да схвати да је боље да пева пред вама него у ресторану где смета осталим људима.
Знате како учитељ зна да стане поред клупе немирног детета, без икакве потребе да нешто каже или уради. Довољно је спуштање руке на клупу у ђаку је све јасно. Оно што би родитељ могао да уради како би подсетио на своје присуство је да повремено провири у собу, да “вреба” у ходнику или “случајно” провири преко дететовог рамена док је на телефону да би видео шта ради у време које је резервисано за учење. Ако дете зна да гледате шта ради, престаће да губи време.
Учитељи су свесни чињенице да већина деце добро зна кад ради оно што не треба. Због тога увек треба покушати реченицом типа “Марко, можеш ти лепше да се понашаш”. Ово детету јасно говори да је одрасла особа разочарана његовим понашањем, а то сазнање на дете утиче јаче од драња. На овај начин, пружате детету прилику да поступи другачије и тако вам докаже да можете да будете поносни на њега. А у суштини, то свако дете жели, без обзира на своје безобразлуке. Ако не послуша и не пронађе боље понашање у том тренутку, време је за одузимање неке привилегије. На пример, изласка напоље са најбољим другом.
Када дете ради нешто што не треба и што јасно показује да не размишља, учитељ му упути поглед благе згрожености или онај који у детету буди благи осећај кривице. И родитељи могу ово да примене! Уместо да у самопослузи понављате детету да не дира ништа, погледајте га и реците нешто типа: “надам се да ти руке нису пуне бакцила, неко ће да купи то што пипаш и можда се разболети од твојих прљавих руку”. Ово ће детету дати добар разлог да престане и пружити прилику да размисли како његови поступци утичу на друге.
Наставници деци говоре “дођи код мене да решимо ово заједно” и тај тон можете лако да усвојите. Уместо да детету кажете “иди седи за сто” покушајте са “дођи да одемо до стола да седнеш”. Прво је наредба која изазива сукоб, а друго позив на сарадњу.
Учитељи деци јасно говоре шта треба да раде, код њих не постоји “могли бисмо” или “мислио сам”. Реченица “данас сређујемо собу” звучи много боље од “мислила сам да можда данас средимо собу”. Јасно кажите детету шта ће се десити и биће сасвим јасно ко одлучује. Важно је да не претерате, јер деци није потребан наредник већ навијач, неко ко ће их подстаћи својим оптимизмом али и сигурношћу у оно што треба да се уради.
У разреду мора прво да се каже име да би дете обратило пажњу. Искористите ову чињеницу и уместо да кажете шта дете треба да уради и на крају додате име, обрните редослед. Прво изговорите јасно цело име и затим кажите шта треба да уради. Такође, много је ефектније приближити се детету него се драти из друге собе. Ако сте далеко, лакше вас је игнорисати.
На почетку сваке школске године, добри учитељи седну заједно са децом да би написали правила понашања у учионици. Свако дете треба да каже шта очекује од друге деце али и од себе самог. Треба да знате да су дечија правила често много строжија него ваша. Наравно, наставници онда проведу доста времена разговарајући о тим правилима како би их деца боље схватила и обично она морају и да их нацртају. Дете може само да постави и неколико правила за понашање у кући или у посетама и сл.
Дете које је у разреду одговорно за извршавање одређеног задатка је поносно на себе. Учитељи за њих не дају никакве посебне оцене, само успутне похвале и то је то. Дете обавља задатак због себе и свог самопоуздања. Покушајте исто код куће тако што ћете детету предати одговорност за одређену обавезу. То може да буде слагање судова, проверавање светла пре изласка из куће и сл.
Излазак и куће или сређивање играчака пре спавања су догађаји који редовнпо изазивају сукобе између одраслих и деце. Оно што се обично ради у школи је одбројавање. Ако знате да треба да изађете из куће у 08:00, у 07:50 се иде у тоалет и обувају ципеле. У 07:55 сви треба да су обукли јакне и сл. Направите распоред организујући време уназад. Тако ће деца знати шта да очекују.
Било који удобан и миран кутак, без телевизора, је одлично место за опуштање детета или где га можете послати када је непослушно. Може само да одлучи да му је потребан одмор или му ви можете рећи да је потребан. Овде се не ради о тајм-ауту јер нема никакве казне. Научите дете шта значи мало се одморити и да се не ради о кажњавању већ о опуштању. Одлична техника за тренутке у којима је потребно одлагање разговора док се сви мало не смире.
Извор: najboljamamanasvetu.com