Интересовање појединих родитеља за успех школарца своди се на кратко и не претерано знатижељно питање – Шта има ново у школи? Супротно томе, догађа се да по повратку са часова ђаци „рапортирају” до најситнијих детаља о проведеном дану.
Ниједан од ових начина није прави. Први може да обесхрабри, а други потпуно да исцрпи ученика, напомиње Љиљана Филиповић, психолог и породични терапеут.
– Интересовање родитеља за ђачке резултате не сме да недостаје, нити да буде напорно. А напредовање или потешкоће у учењу најбоље се уочавају ако је однос између родитеља и наставника заснован на поверењу и уважавању. Веома је важно да евентуалне несугласице са предавачем и примедбе на рачун рада просветних радника маме и тате не откривају пред децом. Него да их саопште наставнику лично. Зато постоје родитељски састанци и такозвана отворена врата у школама који се не смеју пропуштати – каже Филиповићева.
Оцене нису прави показатељ могућности ученика, а посебно није довољно сазнати их увидом у електронски дневник. Разговор са наставницима и децом је кључан да би се открила даровитост, спознала реална слика о способностима ђака и предупредила непријатна изненађења попут бежања са часова и сукоба са вршњацима.
– Многим ђацима недостају радне навике. Ако немају своју собу, треба им обезбедити кутак за израду домаћег задатка и учење. Телевизија, Интернет, играчке, све што би могло окупирати дечју пажњу не треба да им буде надохват руке у радном простору. Ваљало би повремено проверити да ли ђаци стварно уче или не, али не и завиривати сваки час и реметити им концентрацију. Велика је грешка што родитељи дозвољавају школарцима да домаће задатке раде тек пошто се изиграју. Слободно време би требало да буде награда за успешно завршене школске обавезе – саветује Љиљана Филиповић.
Извор: Политика