Priručnik OD STVARANJA DO SAZNANJA. Kreativni načini za razvijanje rane pismenosti kod dece predstavlja brojne kreativne načine za rad na razvoju rane pismenosti s decom predškolskog uzrasta. Svi primeri prikazani u priručniku kreirani su i razvijani tokom dugogodišnjeg praktičnog rada s decom uzrasta od pet do sedam godina.
Jedna od uloga ovakvog pristupa radu, koji se zasniva na stvaralaštvu dece, svakako je podsticanje razvoja grafomotorike i fine motorike šake. No, osim toga, uz svaki prikazani primer u priručniku navedeni su i ostali pojmovi koji su integrisani u datu aktivnost.
Autor priručnika je Vukica Pavlović, vaspitač sa višedecenijskim iskustvom u radu s decom, ali i autor i realizator akreditovanih programa stručnog usavršavanja u oblasti predškolskog vaspitanja. S njom razgovaramo o razvoju rane pismenosti kod dece i o tome kako priručnik čiji je autor pomaže vaspitačima u tom procesu.
Kreativni centar poziva vaspitače i učitelje da prisustvuju vebinaru na kojem će biti predstavljen priručnik OD STVARANJA DO SAZNANJA. Kreativni načini za razvijanje rane pismenosti kod dece.
Vebinar će biti održan pomoću aplikacije Zum.
Termin: 8. decembar 2022, u 19 časova
Učestvuju:
· Vukica Pavlović, autorka priručnika i vaspitačica
· Aleksandra Nešković, učiteljica
· Vesna Kosanić, vaspitačica
· Anđelka Ružić, urednica u Kreativnom centru
Trajanje: 45‒60 minuta
Ukoliko želite da učestvujete, možete se prijaviti OVDE do 7. decembra, a na dan održavanja vebinara biće vam poslat link za pristup. Za sve učesnike biće obezbeđene potvrde o prisustvu, koje će biti dostavljene mejlom nekoliko dana nakon održavanja vebinara.
U priručniku ste predstavili brojne kreativne načine za razvoj rane pismenosti kod dece. Kako ih primenjujete u radu s decom?
Razvijanje rane pismenosti i predveština pismenosti jeste deo „posla“ kojim se u procesu opismenjavanja bave vaspitači. Naime, pre učenja pisanja i čitanja potrebno je kod deteta razvijati finu motoriku šake, grafomotoričke sposobnosti, uvežbati pravilno držanje olovke, adekvatan pritisak na podlogu po kojoj se piše, mogućnost kontrolisanja širine pokreta rukom, podsticati koordinaciju između oka i ruke, pravilnu artikulaciju glasova, analizu i sintezu glasova u reči. Upravo stvaralačke aktivnosti koje osmišljava vaspitač objedinjuju pomenute pojmove kroz rad jednostavnim alatima – bogaćenjem rečnika i usvajanjem novih reči, uključivanjem matematičkih pojmova, elemenata grafomotorike i fine motorike šake, povezivanjem sa pojmovima iz okruženja, a sve kroz vizuelni prikaz u obliku kompozicije sastavljene od likovnih i drugih elemenata.
Šta biste istakli kao prednost ovog načina rada?
Danas je izuzetno važno imati u vidu da radimo sa decom koja veoma rano upoznaju digitalne tehnologije. Digitalne tehnologije su korisne ukoliko nam služe, ali izuzetno štetne kada mi (vaspitači, deca i roditelji) počnemo da služimo njima. Na neki način, primena ovakvog pristupa u radu predstavlja otklanjanje štetnih uticaja digitalnih tehnologija. Deca kroz igru i fizičke aktivnosti usavršavaju pokrete i perceptivno-motornu koordinaciju, unapređuju manuelne sposobnosti, vežbaju slušnu i voljnu pažnju, jačaju koncentraciju, oslobađaju se straha od neuspeha jer prate svoj individualni tempo, u poziciji su da razmišljaju, otkrivaju, preispituju rešenja, razvijaju kreativni i likovni izraz, angažuju čula, putem asocijacija bivaju motivisana za otkrivanje krajnjeg produkta stvaralaštva.
Zbog čega je danas posebno značajno podržati kod dece razvoj rane pismenosti?
Rana pismenost je osnova za dalji razvoj celovite ličnosti. Pojam rane pismenosti nije vezan samo za jezičku pismenost, već i za matematičku i vizuelnu. Ako ih u tom smislu posmatramo i zagledamo se u budućnost, videćemo sposobnost komuniciranja najrazličitijim načinima i putevima, adekvatno razvijeno logičko, kritičko i stvaralačko mišljenje, prepoznavanje lepote, ali i opasnosti u svetu koji nas okružuje, a sve to duboko prožeto socio-emocionalnim kompetencijama.
Šta po vašem mišljenju dobar priručnik za vaspitače treba da sadrži?
Ako govorimo o priručnicima koji navode primere za rad, najvažnije je da su ti primeri dobili svoju potvrdu i kroz praksu, ne samo kao ideja. Praksa unapređuje, oblikuje i, koliko je u moći realizatora, dovodi do savršenstva ideje. Lično ne volim recepte, ali sam za potrebe forme uređivanja ovog rukopisa napisala skoro pedeset i izvršila neke podele koje kroz rad uopšte nisam tako sagledavala. Upravo to me je dovelo u poziciju da sadržaje vidim i sa druge strane i tako proširim svoje vidike. U tom smislu, u dobrom priručniku prikazani sadržaji su zasnovani na znanjima iz teorije, a čitaocima i praktičarima pružaju mogućnost revidiranja ideja, proširivanja znanja i vidika, bude profesionalni i lični rast.