Министарство просвете, Министарство здравља, УНИЦЕФ, Тим за психолошке кризне интервенције у заједници, Филозофски факултет, Друштво психолога Србије, Школски тим за кризне ситуације и запослени у Основној школи „Владислав Рибникар“ припремили су План интервенције у кризи. Ученици ће се, како је саопштено, на наставу ове недеље, по циклусима, почевши од среде, 10. маја.
„Ја сам данас био на Савету родитеља школе, и пренећу вам став који није званичан став Савета родитеља, али јесте негде ослушкивање и деце и родитеља поводом ове ситуације. Моје дете је први разред и било је у смени када се то догодило. Врло брзо сам обавештен и дошао сам по дете. Деца су била изведена из школе, сва деца су се окупила на Цветном тргу и ту су већ разменила све информације, тако да и мала деца знају шта се догодило и то су преживела на трауматичан начин“, испричао је Војин Шаљић, родитељ осмогодишње девојчице, у Утиску недеље.
Али, каже да је највећа бојазан родитеља – повратак деце у школу.
„Оно што је највећа бојазан је тај повратак који се најављује у среду. Дете које је у пратњи жандармерије изашло из школе 3. маја, треба на тај исти улаз да се врати, да им се све то врати, и да будемо где“, упитао је Шаљић.
Према његовим речима, тако брзи повратак у школу није решење.
„Мислим да то није решење, да то не разумеју ни представници Министарства просвете ни здравствених установа. А готово 60 посто родитеља заузело је став да се у ту зграду неће враћати у среду, 60 посто родитеља је захтевало реконструкцију зграде, преуређење, тако да када се деца врате не доживе ту трауму и слике које су имали пред очима када су из зграде излазили“, нагласио је Шаљић.
И додаје: „А постоји сагласност да треба интегрисати заједницу, да се крене с групним радом, да се одељење окупи, да се изместимо из места догађаја док се школа не реновира“.
Психотерапеут Марина Банић скренула је пажњу на то да је искуство из света другачије, те да се деца која су сведоци оваквих дешавања не враћају у школу најмање две недеље, а неки и четири године.
“У неке школе где су били масовни масакри, не враћају се по четири године. Живот иде даље, али не иде даље на исти начин. Наш живот више никад неће бити исти и у трансакционој анализи постоји један термин који се користи када је нешто јако трауматично, а ми хоћемо да живот иде даље, ми то зовемо дискаунтовање реалитета. То није оно што је лековито сада. Деца свакако треба да буду у групи, са својим вршњацима, са наставницима, али сигурно не у ретрауматизујућем контексту” – рекла је Банић и додала да је опште пракса да се простори у којима се такве ствари деце озбиљно реновирају и мењају, да би децу што мање подсећала на догађај који су преживели.
Друга гошћа Утиска недеље, психијатар за децу и младе др Сабина Јаховић нагласила је и да је посебно тешко и нелогично што је за повратак деце у ову школу изабрана баш среда, дан када се инцидент и догодио. Дан који подсећа на трагедију више него иједан други.
Аутор: Н1/Зелена учионица