U školskim hodnicima i na fakultetskim forumima sve češće se čuje jedna kontroverzna diskusija: da li je licemerno što profesori i nastavnici koriste veštačku inteligenciju za pripremu nastave, a istovremeno zabranjuju učenicima da je koriste za rešavanje zadataka? Ova dilema otvara važna pitanja o prirodi obrazovanja, etici korišćenja tehnologije i tome šta zaista znači učiti u 21. veku.
Argument o licemerstvu: „Čini kao što radiš“
Na prvi pogled, situacija deluje prilično jasno. Profesor koristi ChatGPT da generiše pitanja za test, pripremi prezentaciju ili osmisli objašnjenje složenog koncepta. Potom istom tom učeniku kaže da ne sme da koristi VI za pisanje eseja ili rešavanje matematičkih zadataka. Zar to nije klasičan slučaj „radi kao što govorim, a ne kao što radim“?
Mnogi učenici upravo tako i vide stvari. Osećaju da im se nameće dvostruki standard – odrasli mogu da koriste sve dostupne alate da sebi olakšaju posao, dok oni moraju da se muče „starinski“. Ova perspektiva postaje još problematičnija kada se uzme u obzir da će ovi isti učenici uskoro izaći u svet rada gde će veštačka inteligencija biti sasvim uobičajen alat.
Zašto ipak nije isto: Razlika između alata i štake
Međutim, ovde se krije jedna ključna razlika koju često previđamo. Nastavnik koji koristi VI već poseduje znanje i veštine potrebne za svoj posao. Kada koristi veštačku inteligenciju da generiše ideje za časove, on može da proceni kvalitet predloga, da ih prilagodi svojoj grupi učenika i da ih integriše sa postojećim kurikulumom. VI mu je alat koji povećava efikasnost, a ne zamenjuje osnovno znanje.
S druge strane, učenik koji koristi VI da reši zadatak iz matematike ili napiše esej često preskače sam proces učenja. Umesto da razvija veštine rešavanja problema, kritičkog mišljenja ili pisanja, on dobija gotov proizvod koji ne razume u potpunosti. To je kao da pokušava da nauči da vozi bicikl tako što će da se voza u automobilu – možda će stići do odredišta, ali neće naučiti ono što je trebalo.
Kada je VI dobrodošao u učenju
Ovo ne znači da učenici treba potpuno da se drže podalje od veštačke inteligencije. Naprotiv, postoje situacije kada VI može biti veoma koristan obrazovni alat:
Za istraživanje i inspiraciju – VI može pomoći učenicima da pronađu zanimljive uglove za projekte, da dobiju objašnjenja složenih koncepata ili da generiše početne ideje za kreativne zadatke. Ključno je da VI bude startna tačka, a ne finalni proizvod.
Za vežbanje i proveru – Učenici mogu koristiti VI da generiše dodatne zadatke za vežbanje, da proveri svoje razumevanje gradiva ili da dobije povratne informacije o svojim idejama pre nego što naprave finalni rad.
Za pristupačnost – Učenici sa posebnim potrebama mogu koristiti VI kao pomoćni alat koji im omogućava da se fokusiraju na suštinu učenja umesto da se bore sa tehničkim preprekama.
Kada VI postaje problematičan
Problemi nastaju kada VI počne da zamenjuje mentalne procese koje učenici treba da razviju:
Korišćenje VI-ja za direktno pisanje eseja sprečava razvoj pismenosti, argumentacije i kritičkog mišljenja. Kada učenik prepusti VI-ju da reši matematičke zadatke umesto da ih rešava korak po korak, gubi priliku da razvije logičko razmišljanje i veštine rešavanja problema. Oslanjanje na AI za sve tipove zadataka može dovesti do atrofije mentalnih „mišića“ koje obrazovanje treba da jača.
Pragmatičan pristup
Možda je vreme da prestanemo da gledamo na ovo kao na crno-belu situaciju. Umesto da se VI u potpunosti zabranjuje ili nekritički dozvolja, obrazovni sistem treba da razvije sofisticiraniji pristup. Ovo podrazumeva jasno definisanje kada i kako učenici mogu da koriste VI, edukaciju o etičkom korišćenju tehnologije i razvoj novih metoda ocenjivanja koje uzimaju u obzir postojanje ovih alata.
Nastavnici nisu licemerni što koriste VI dok od učenika traže da ga ne koriste – oni su odgovorni za to da osiguraju da se proces učenja ne zaobiđe. Njihova uloga je da pripreme učenike za svet u kojem će VI biti sveprisutan, što znači da treba da nauče i kako da ga koriste i kada da se oslone na svoje sposobnosti.
Na kraju krajeva, cilj obrazovanja nije da učenici nauče da izbegavaju moderne alate, već da razviju dovoljno znanja i mudrosti da ih koriste pametno. U tome leži prava vrednost obrazovanja u doba veštačke inteligencije.