Pripremala sam se za kratak boravak u Skoplju i, kako obično biva, dve nedelje pre polaska počela sam aktivno da razmišljam o tome šta bismo mogli da radimo, gradimo i spremamo sa Aleksejem. Unapred već znam da verovatno veći deo onoga što smislim nećemo realizovati, nego ćemo spontano da se organizujemo iz dana u dan, ali ova tetka želi da u svakom trenutku ima spreman ,,džoker u rukavu’’.
Na internetu sam pronašla odličan Montesori tutorijal o vezivanju pertli. Dopao mi se zato što deci omogućava da samostalno i kroz igru savladaju ovu veštinu, za koju sa sigurnošću znam da je potrebno veliko strpljenje i istrajnost dok se ne nauči. Odlučila sam da napravim ovaj materijal za učenje jer smatram da je petogodišnjak već ,,zreo’’ da počne da se osamostaljuje kada je vezivanje u pitanju.
Za izradu materijala potrebno je:
– cipelice za konture ili stabilna ruka za skiciranje
– karton
– olovka
– flomasteri, markeri ili druge boje po izboru.
Budući da sam ja od onih što nemaju stabilnu ruku, pozajmila sam cipelice i iscrtala konture na kartonu, prvo olovkom pa crnim markerom.
Nakon toga, obojila sam (običnim markerima za belu tablu) vrhove i pete, a sredinu sam osenčila olovkom.
Kroz prethodno izbušene rupe sam ušnirala pertle, koje su mogle biti i tanje, ali i ove su završile posao.
Kada smo seli da učimo, prvo smo otpertlavali pertle, a posle toga je usledilo i objašnjenje o vezivanju. Prvi čas je prošao sasvim dobro. Produžićemo dalje kada se ponovo budemo videli, a do tada je dobio i prvi domaći zadatak od tetke. 🙂
Izvor: Lilihipsteri