Деца су, у суштини, себична. Али то је потпуно природан део њиховог развоја и врло ће често тешко поднети кад им се каже „не“.
И премда је врло важно да деца ту реч чују онда кад је неопходно, многи родитељи избегавају да кажу то „не“. Неки зато што се плаше да неће умети да поднесу реакцију детета да одбијање, други зато што просто желе да им деца увек буду срећна. То је, наравно, пут који води у проблеме са прихватањем ситуација које за дете нису пријатне, а које се у каснијем периоду живота не могу спречити.
Дакле, деца јесу себична и то није нешто што им треба „узимати за зло“. Прихватање туђих потреба, емоција и ставова је процес којем се дете учи кроз одрастање, првенствено гледајући своје родитеље и то како они поступају у свакодневним животним ситуацијама – како према њима, својој деци, тако и према другим људима у окружењу. Али, док одрастају, сигурно ће увек тражити начине да истерају своје, што је, опет, сасвим нормално. Па ће тако, ако мама каже „не, не можеш још једну бомбону“, врло вероватно отићи да исто питају тату, надајући се другачијем одговору.
Ово може бити фрустрирајуће за оног родитеља чији је ауторитет дете (несвесно) покушало да наруши. Али, ако тата није чуо да је мама рекла „не“, онда ни њега не можемо кривити што је детету дао још једну бомбону.
На срећу, постоје начини да се овакве ситуације превазиђу на прави начин. Прва и најважнија ствар је да мама и тата увек морају бити на истој страни. А понекад је најбоље решење оно најједноставније. Ако је ваше дете то већ једном или двапут покушало, мора се успоставити ново правило – мама и тата морају да провере да ли је ово друго већ рекло не. Дакле, ако дете дође и затражи бомбону од маме, она мора питати да ли је дете већ питало тату. Мало дете ће вероватно искрено одговорити, а ако је старије и ако нисте сигурни да можете да му верујете, онда једноставно питајте партнера. Наравно, не тако што ћете детету јасно ставити до знања да му не верујете – то никад није добра идеја. Једноставно, питаћете партнера шта он мисли, да ли дете треба да добије још једну бомбону. Тако ћете му послати још једну важну поруку а то је да су мама и тата тим и да су им границе постављене на истом месту те да нема смисла да више изводе исти „трик“.
Такође, ако су мама и тата млади и то им је прво дете, па тек уче, увек је добра идеја договорити се око неких правила, ситуација у којима ће одговор бити увек „не“. Колач пре ручка, цртани филм у 9 увече или нешто слично никад није тема расправе. Оно што јесте дозвољено у неким ситуацијама, је да, ако је мама рекла не, а тата верује да је можда само љута или нерасположена, може предложити да заједно попричају са мамом, како би чули разлоге за то „не“.
Неки би рекли да је разлог због ког деца одлазе код другог родитеља након што су од првог чули не, то што не поштују родитеља чију одлуку преиспитују. А заправо није проблем у томе, већ у чињеници да дете није научило да прихвати да нешто једноставно не може. То је процес кроз који га родитељи воде, уз поштовање и разумевање, како самог детета, тако и међусобно.
А најбољи начин да то урадите је да водите рачуна о две ствари:
- Пре него што кажете не, размислите. Да ли је то не стварнo не и да ли ћете ипак пожелети да се предомислите. Ако вам треба времена који секунд да размислите, слободно то реците детету.
- Кад једном кажете не, а околности се не промене, останите доследни.
Не смете заборавити да деца УЧЕ. Радиће оно што даје резултат. Ако је то плакање и бес – плакаће и беснеће. А ваш задатак није да му, у тим ситуацијама, отежате, већ да му помогнете да учи. Тражење тактике и начина да добијете нешто што желите је врло похвална вештина, само је треба брусити на прави начин.
А тај начин, у овој ситуацији, јесте међусобно поштовање родитељских одлука између тате и маме. Ако је тата рекао не, а мама, иако то зна, без консултације с њим ипак рекла да, она онда поткопава њега, његов ауторитет и његову улогу у породици. Детету показује да га не поштује, а терет негативног понашања детета скида са себе и пребацује на тату.
Дете, ако расте у таквом окружењу, учи да из конфликта између маме и тате он профитира. А то се ретко заврши позитивно за било кога, на дуг рок.
Напишите одговор