Видим да се искрадеш из разговора када се сви твоји пријатељи хвале успесима и испитним нотама.
Видим да жонглирате догађаје и састанке.
Видим вас како сатима седите на компјутеру и истражујете шта вашем детету треба.
Видим да правиш лошу фацу кад се људи жале на оно што личи на глупости.
Видим да нестајеш мало по мало, али настављаш даље за своју породицу.
Видим да снагу из слабости вучеш силом коју ниси ни сањао да имаш.
Видим да показујете поштовање према наставницима, терапеутима и медицинским професионалцима који помажу вашем детету и помажу вам.
Гледам те како се пробудиш рано ујутро да све то поновиш после још једне хаотичне ноћи.
Видим те кад си на ивици провалије која се бори да живиш.
Знам да се осећаш невидљиво, као што нико не примећује.
Али желим да знаш да те видим.
Видим те како гураш напред увек. Видим да одлучите да учините све што можете да свом детету пружите најбољу негу код куће, школе, терапије и доктора.
Битно је оно што радиш. Вреди се борити.
У оне дане када се питаш да ли можеш да издржиш још један минут, желим да знаш да те видим.
Желим да знаш да си лепа.
Желим да знаш да вреди. Желим да знаш да ниси сам. Желим да знаш да је љубав најважнија ствар, и да си најбољи у томе.
И у оне дане када видиш бољитак, оне тренутке када напоран рад има своју награду, и можеш да осетиш успех, видимо се и тада.
И поносим се тобом.
Који год дан данас…
… радиш како треба.
И видим те.
Alethea Mshar
Фото: Џон Вокер