Otkad sam ostala u drugom stanju pa do sada, primetila sam da pričanje, pisanje o lepoj strani roditeljstva nije u modi.
Pokazivanje pozitivne slike roditeljstva nije dobro prihvaćeno u društvu. Više bodova dobićete ako se zatrpate u negativi.
Ne verujem da neko realan može da misli da se posle dolaska bebe u porodicu ništa neće promeniti, da će uvek cvetati ruže. Nije lako biti roditelj, nije lako od jednom prilagoditi se novoj situaciji. Ali zaboga, zar moramo na svakom koraku podsticati tu težu stranu roditeljstva? Stvarno moramo budućim roditeljima da ubacujemo u glave pune kofe straha?
Uuuu, kad dođe beba nećeš se više naspavati. Plakaće noću, plakaće danju. Tražiće da jede, da se projeni pelena, da se mazi, nosi. Imaće grčeve, temperature, zapušen nos, osip, upalu uveta i ko zna šta još. Nećeš imati vremena za sebe. Mračna strana dolaska deteta. Stvarno? O tome treba da se na svakom koraku priča budućim roditeljima, prijateljima i komšinicama?
Primetila sam da ljudi imaju ogromnu potrebu da pišu o tim mukama koje doživljaju sa decom, a te lepe trenutke čuvaju za sebe. Zašto? Zar vam nije dosta da neke probleme doživljavate u okviru četiri zida pa još prebacujete sve to na druge? S druge strane da li stvarno volite da čitate o tome kako je drugima teško, a u stvari isto im je kao i vama? Pa to se zna. Lično, tekstove o mukama izbegavam.
Vidite ljudi, imam dete, treba da znate koliko mi je teško. Napiši kako je to sve naporno, pa se svi sjate da tapšu po ramenima i kažu, znam, znam i meni je tako. Bravo, svaka čast, konačno neko je napisao istinu!
A šta ako pišeš o toj lepoj strani? Tvoje dete nije imalo grčeva? Spava celu noć? I dalje letovanje zoveš odmorom? A neeee, lažeš, izmišljaš, zaslađuješ sliku svog roditeljstva! Alo, imaš dete, ne može da ti bude lepo. A ako ti je lepo, ćuti tu i nemoj da nam kvariš istinsku sliku roditeljstva.
Stvarno razumem da ponekad čovek mora da se isprazni, da podeli sa drugima svoja osećanja i muke. Da se posavetuje ili čisto ima potrebu da ga neko sasluša. Sve je to u redu, ali to ne bi smelo da ulazi u rutinu i da postane standard.
Ovo modno otkrivanje istine o roditeljstvu, skidanje zavesa iza kojih majke ćute i trpe je pomalo preterano. Malo umerenosti i više pozitivne selekcije. Nemojte da dozvolite da teško raspoloženje dominira u roditeljskim razgovorima. Potrudite se da nalazite više lepih strana u životu sa decom, nešto više od banalnih izjava: ali i tako, deca su nešto najbolje šta mi se desilo.
Pokažite da stvarno može da se uživa u tom lepom periodu u životu. Propustićete mnoge prilike da uživate, prestaćete da primećujete lepotu, a u sećanju ostaće vam samo gomila mraka i sećanja na sve te neispavane noći.
Moje majčinstvo je stvarno savršeno, sa svim tim ranim ustajanjem, sa tim hoću ovo, hoću ono, sa ponekom suzom mog deteta, sa tim nepojedenim ručkom, sa 24 časovnom odgovornošću za drugo biće, sa prosutom kafom, prljavom odećom i svim emocijama koje doživljavamo. Pišem, čitam, gledam filmove, šetam, spontano putujem bliže i dalje, kuvam, raspremam, delim vreme sa drugima, nalazim vrlo malo tišine za sebe.
Izvor: Kasijo beba