Тешко је бити смирен родитељ у свим ситуацијама. Мало је оних којима то полази за руком. Недостатак сна, разни притисци којима смо изложени, несигурност у то да ли смо као родитељи довољно добри, као и притисци окружења које често намеће неке своје стилове родитељства, поткопавају покушаје да останете смирени и усмерени искључиво на добробит свог детета. Да је овај свет савршен, родитељи никад не би губили стрпљење. Али није. И родитељи губе стрпљење, а то изазива стрес код деце. Још ако се то у раном детињству дешава често, истраживања указују на то да ће се претерана изложеност детета стресу знатно одразити на његову будућу социјализацију, управљање осећањима и самопоуздање. Идеално, али немогуће, било би да родитељи у свакој ситуацији остану мирни. Међутим, постоји и план Б, кад вам то не пође за руком. Кад не успете да се исконтролишете, да бисте после претрпљеног стреса помогли свом детету, следите ова четири корака. (и увек имајте на уму да је најгоре решење – понашати се као да се ништа није десило)
Смирите себе
Пре него што покушате да утешите узнемирено дете, морате смирити своје емоције. Слично као правило безбедности у авиону – у случају непредвиђене ситуације, најпре стављате маску с кисеоником себи, па онда детету. Не можете помоћи узнемиреном детету, ако сте и сами још љути. Ако вам је за то потребно да се на кратко склоните, и то је сасвим у реду. Само покушајте детету да објасните где ћете бити и то да ћете се вратити убрзо да разговарате о томе што се догодило.
Осврните се на то што се догодило и како дете то види
Родитељи би требало да покушају да ситуацију осмотре из угла детета. Родитељ је спрам детета већи, снажнији и гласнији. Да ли сте применили неке агресивне гестове, претње? Да ли је у налету беса нешто бачено или сломљено? Али је важно да ништа од овога не покушавате да призовете у сећање док се потпуно не смирите. Може се десити да сами изазовете нови налет беса.
Исправите грешку
Кад сте се потпуно смирили и ствари сагледали из угла свог детета, морате учинити искрен напор да успоставите везу са дететом. Добар почетак је да нежно позовете дете да седне близу вас. Нека деца можда неће желети да разговарају већ ће кроз игру да се изборе са својим емоцијама. И то је сасвим у реду. Уклопите се. Поделите са дететом своје намере и осећања. А онда укључите дете у процес мирења тако што ћете заједно проналазити решења за ситуацију у којој сте се нашли. Деца су креативна и често могу осмислити решења која вама можда нису пала напамет. Уосталом, ако су део решавања проблема, биће спремнији да сарађују и испоштују договорено.
Повежите се
Након што сте заједно пронашли решење, потражите начин да се поново приближите детету. Прошетајте до парка, возите бицикл, сложите слагалицу… Није ово никакво искупљивање за грешку, већ начин да детету покажете како се породичне везе јачају.
Родитељи морају да разумеју да њихов бес према деци не усађује само страх од физичког кажњавања, већ и бригу да су изгубили родитељску љубав. И због тога је толико важно да родитељ увек уложи надљудски напор да се исконтролише. Ако вам се сувише често дешава да експлодирате, не треба да вас буде стид да потражите помоћ стручњака. То је само знак да сте одговоран и добар родитељ.
Приредила: Ј. Д.
Напишите одговор