Teško je biti smiren roditelj u svim situacijama. Malo je onih kojima to polazi za rukom. Nedostatak sna, razni pritisci kojima smo izloženi, nesigurnost u to da li smo kao roditelji dovoljno dobri, kao i pritisci okruženja koje često nameće neke svoje stilove roditeljstva, potkopavaju pokušaje da ostanete smireni i usmereni isključivo na dobrobit svog deteta. Da je ovaj svet savršen, roditelji nikad ne bi gubili strpljenje. Ali nije. I roditelji gube strpljenje, a to izaziva stres kod dece. Još ako se to u ranom detinjstvu dešava često, istraživanja ukazuju na to da će se preterana izloženost deteta stresu znatno odraziti na njegovu buduću socijalizaciju, upravljanje osećanjima i samopouzdanje. Idealno, ali nemoguće, bilo bi da roditelji u svakoj situaciji ostanu mirni. Međutim, postoji i plan B, kad vam to ne pođe za rukom. Kad ne uspete da se iskontrolišete, da biste posle pretrpljenog stresa pomogli svom detetu, sledite ova četiri koraka. (i uvek imajte na umu da je najgore rešenje – ponašati se kao da se ništa nije desilo)
Smirite sebe
Pre nego što pokušate da utešite uznemireno dete, morate smiriti svoje emocije. Slično kao pravilo bezbednosti u avionu – u slučaju nepredviđene situacije, najpre stavljate masku s kiseonikom sebi, pa onda detetu. Ne možete pomoći uznemirenom detetu, ako ste i sami još ljuti. Ako vam je za to potrebno da se na kratko sklonite, i to je sasvim u redu. Samo pokušajte detetu da objasnite gde ćete biti i to da ćete se vratiti ubrzo da razgovarate o tome što se dogodilo.
Osvrnite se na to što se dogodilo i kako dete to vidi
Roditelji bi trebalo da pokušaju da situaciju osmotre iz ugla deteta. Roditelj je spram deteta veći, snažniji i glasniji. Da li ste primenili neke agresivne gestove, pretnje? Da li je u naletu besa nešto bačeno ili slomljeno? Ali je važno da ništa od ovoga ne pokušavate da prizovete u sećanje dok se potpuno ne smirite. Može se desiti da sami izazovete novi nalet besa.
Ispravite grešku
Kad ste se potpuno smirili i stvari sagledali iz ugla svog deteta, morate učiniti iskren napor da uspostavite vezu sa detetom. Dobar početak je da nežno pozovete dete da sedne blizu vas. Neka deca možda neće želeti da razgovaraju već će kroz igru da se izbore sa svojim emocijama. I to je sasvim u redu. Uklopite se. Podelite sa detetom svoje namere i osećanja. A onda uključite dete u proces mirenja tako što ćete zajedno pronalaziti rešenja za situaciju u kojoj ste se našli. Deca su kreativna i često mogu osmisliti rešenja koja vama možda nisu pala napamet. Uostalom, ako su deo rešavanja problema, biće spremniji da sarađuju i ispoštuju dogovoreno.
Povežite se
Nakon što ste zajedno pronašli rešenje, potražite način da se ponovo približite detetu. Prošetajte do parka, vozite bicikl, složite slagalicu… Nije ovo nikakvo iskupljivanje za grešku, već način da detetu pokažete kako se porodične veze jačaju.
Roditelji moraju da razumeju da njihov bes prema deci ne usađuje samo strah od fizičkog kažnjavanja, već i brigu da su izgubili roditeljsku ljubav. I zbog toga je toliko važno da roditelj uvek uloži nadljudski napor da se iskontroliše. Ako vam se suviše često dešava da eksplodirate, ne treba da vas bude stid da potražite pomoć stručnjaka. To je samo znak da ste odgovoran i dobar roditelj.
Priredila: J. D.