У основним и средњим школама у Србији у претходној школској години без посла је остало 2.700 наставника, пишу Новости.
Од тога је технолошким вишком проглашено 148 просветара са пуном радном нормом, а међу њима је највише учитеља, и то 19, док је без посла остало и 11 наставника практичне наставе.
Остали су по неколико наставника из средњих стручних школа, као што су кожарске, дизајнерске, графичке, грађевинске…
Ово показују подаци Уније синдиката просветних радника.
Добривоје Марјановић из Уније каже за Новости да се већина наставника који су остали без посла запошљава у другим школама у којима има упражњених радних места. Министарство просвете објављује листу слободних места, а наставници који су технолошки вишак у својој школи конкуришу за посао у другој образовној установи у којој има упражњено место за које су квалификовани. Они имају предност у односу на колеге које ту већ предају, а запослени су на одређено време.
Једна од могућности је, напомиње Марјановић, да наставник који је технолошки вишак буде распоређен на рад у библиотеку, или неко друго место у својој школи. Просветари који не нађу нови посао у наредних годину дана примаће 65 одсто од плате ако су пре губитка посла имали пуну норму. Уколико се не запосли и дефинитивно остане технолошки вишак, добија отпремнину.
– Ти наставници углавном се распореде на упражњена радна места – каже Марјановић. – Годишње само у пензију оде између две хиљаде и три хиљаде просветара и на њихова места мора неко да дође.
Од 2015. године тако је распоређено око 25.000 наставника, прошле школске године преузето је њих 2.115.
Што се тиче наставника који раде на одређено време, Марјановић за Новости каже да је њих око 11.000 добило сталан посао.
Марјановић подсећа да је њихово запошљавање ишло по фазама, па је тако сада на реду пета фаза, односно наставници који су почели да раде 2018. године на одређено време.
– Ту иницијативу упутили смо Министарству просвете и верујем да ће бити реализована – каже Марјановић.
Решење за вишак наставног кадра које синдикати предлажу је смањење броја ученика по одељењу. По њиховом мишљењу, горња граница за број ученика у одељењу требало би да буде 20, а сада их има и више од 30.
Извор: Новости
Напишите одговор