Др Владета Јеротић научио нас је много о васпитању, љубави, животу. Једном приликом говорио је и о зависти и томе како она настаје.
„Треба хвалити само децу, евентуално адолесценте. Хваљење одраслих само појачава гордост и завист. Питао сам једног нашег епископа, шта је горе – гордост или завист? Рекао ми је да је завист гора, јер се гордост да кориговати у току живота, а завист тешко. То је највероватније зато што и једно и друго почиње у раном детињству.
Ја сам нешто важно у Енглеској научио. Тамо дете кад нешто не уради добро, мајка и отац му смирено покажу поново. Ако дете поново не уради добро – мислите да подижу на њега глас? Не, поново му смирено објасне. Зашто не можемо и ми тако, већ: „Ето, трећи пут ти објашњавам, а ти не разумеш! Шта ће од тебе бити?”
Завист је потпуно природна и нормална ствар. А контролисати завист је најтеже кад је двоје деце. Кад је троје, четворо то је ређе проблем. Кад је двоје онда је већа борба за љубав оца или мајке и већи страх да је оно друго више вољено.”