Бити дете или тинејџер није лака категорија. Напротив, тешко је. Постоје важни послови које је потребно урадити у детињству, и нико их други не може одрадити уместо детета. Природа ових послова зависи и од степена развоја детета, па је познавање нормалног понашања у периоду одрастања детета важно како би свима овај пут био лакши.
Чак и као одрасли, понекад смо склони бесу, сузама и неконтролисаном понашању. Многе ствари драматизујемо, упркос искуству, развијеном мозгу и нашој могућности да сагледамо ствари унапред. Замислите онда какве су могућности деце да контролишу своје понашање.
Разумевање онога с чиме се наша деца боре и развојни циљеви на којима раде учиниће нам лакшим и бављење њиховим „фрустрирајућим“ понашањем. Ствари ће ићи лакше ако дамо деци простора и подржимо њихову потребу да раде оно што би требало да раде. Наравно, ово не значи укидање баријера између прихватљивог и неприхватљивог понашања. Ово значи да на понашање треба одговорити са више мудрости и прикладнијим последицама.
Овде су наведени важни степени развоја деце и проблеми који иду с њима. Пронаћи ћете да је непослушно понашање сасвим нормално, и да је то знак да ваше дете расте и развија се на прави начин и да само гради свој пут кроз детињство или адолесценцију, тачно онако како би требало.
Године су наведене само као водич. Ако желите да знате да ли је ваше дете на правом путу, прочитајте шта је карактеристично и за ону фазу развоја која је приближна годинама вашег детета. Много је важније да дете прође кроз све те нормалне фазе, него којим темпом то ради јер не напредују сва деца на исти начин ни истом брзином.
Бебе (0 – 12 месеци)
- Све стављају у уста – руке, ноге, храна, играче, ципеле (допуните листу)
- Ако плачу, нешто им недостаје – храна, сан, загрљај. Још увек не користе речи за комуникацију, али је плач невероватно ефикасан начин да бебе натерају одрасле да помере и планину, ако треба, због њих. Предивна ствар код беба је да оне никада неће тражити више од онога што им треба.
- Плаше се непознатих људи, и могу постати веома узнемирене ако мама није ту.
- Беба ће се загледати. Бебе воле лица и загледаће се у лице испред себе, у књизи или огледалу. У ово доба, пиљење у туђе лице је друштвено прихватљиво – и слатко.
Шта је беби потребно?
Беба има важан посао испред себе – да научи да ли може веровати свету и људима око себе. Што се бебе тиче, она ће радити на томе да вам да прилику да јој покажете колико је безбедна у вашем окружењу. Њен вокабулар није баш развијен, али ће вам зато на непогрешив начин дати до знања ако нешто није у реду. Будите усмерени на њене потребе и пружићете јој осећај да је свет сигурно место за њу. Нахраните је када је гладна, утешите је када је уплашена и мазите је када јој је потребна ваша близина. На тај начин стварате основу да беба може даље истраживати свет око себе, градити своју независност, самопоуздање и односе са људима око себе.
1-2 године
- Постају интерактивнији.
- Не разумеју намеру. Они виде, они раде, не размишљајући зашто. На пример, када ударе, не чине то да би нанели бол, када узму играчку другом детету не чине то да би га растужили. Ствари су ту да се узму, или ставе у уста, зар не?
- Прате своју радозналост и зато ће нешто оборити или ишчупати да би видели шта ће се десити након тога.
- Ментално још нису спремни да деле.
- Могу изгледати себично, али упамтите све што им је интересантно или сматрају да је њихово ће видети као део себе, и наравно, нико им то не може узети.
- Почињу да разумеју шта значи имати и развијају јак осећај о себи.
- Две омиљене речи су им „моје“ и „не“.
- Две најомраженије речи које не веле да чују су опет „моје“ и „не“.
- Често се буде током ноћи.
- На крају овог степена развоја могу постати пркосни, када почињу да експериментишу са независношћу. Јављају се и наступи беса као последица фрустрације због недостатка речи и могућности да кажу све што их тишти.
- Наступи беса могу настати и услед емоција (фрустрације, туга, бес, стид) за које они немају речи.
- Веће су шансе да ће се играти с другом децом него са вама.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Њихов распон пажње је још увек узак, па користите скретање пажње да бисте их одвратили од нечега што не желите да раде.
- Када им скренете пажњу на нешто друго, врло је вероватно да ће заборавити оно што су до тада радили. Понекад ћете волети ово кратко памћење, а понекад не.
- Будите позитивни када их видите да раде праве ствари.
- Укажите им на ствари које не треба да раде.
- Игноришите небитне ствари. Толико тога имају да науче, па је добро не затрпавати их детаљима. Нека се прво навикну на важне ствари.
- Ваше дете ће почети да разуме шта тажите од њега, али због сопстевног здравог разума не очекујте да ће и урадити оно што кажете. Наставите да га усмеравате, али не схватајте лично ако се оно што тражите не деси истог тренутка, или се не деси уопште.
- Будите нежни и љубазни приликом корекција. Они раде најбоље што могу с оним што имају. Ако тражите превише, можете наићи на анксиозност, пркос или мање самоувереног трогодишњака.
- Помозите им да нађу речи за оно што осећају. „Баш ме секира то што морам да вратим играчке када бих се још увек играо“.
3 године
- Експериментисаће са независношћу.
- Пожелеће да контролишу друге, а када то не иде, бесни су.
- Постају бесни када су разочарани.
- Постају разапети између тога да буду независни („ја ћу“, „сам ћу“) и тога да буду третирани као мали људи („ти ћеш то, ја ћу ово“).
- Формирају посебну везаност за реч „не“ и често је практикују, чак и када мисле „да“. Ово је веома важно знати у оним катастрофалним ситуацијама у којима ви изнесете сендвиче у облику правоугаоника, а не троугла који су једино прихватљиви. Ако се ово некада деси, требаће вам пуно енергије да се носите с тим, на исти начин као у ситуацији у којој треба опрати зубе пастом на којој није нацртана Елза, а морала је бити.
- Могу муцати.
- Почеће да успостављају контролу у својој околини, желећи да планирају активности, ураде сами нешто и покушавају изазовне ствари.
- Наставиће да вас зову да се вратите и након што их сместите у кревет.
- Могу имати изненадне фобије и страхове.
- Могу постати збуњени реалним и поверовати у нереалне ствари, и тако стећи једног или више имагинарних пријатеља.
- И даље не разумеју да треба да деле и често истичу власништво над нечим („Моје!“).
- Показују љубомору када родитељи обрате пажњу на другу децу.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Запишите себи ово на парчету папира – „Неће бити овако довека“. Онда залепите то на огледало које користите свакога дана.
- Покажите им да су урадили нешто добро. Они желе да знају да сте задовољни њима и да раде праве ствари.
- Будите благи када погреше. Ваше дете жели да уради праве ствари, али мора проћи одређени пут до тога. Не будите строги према грешкама – они и даље уче и за то је потребно време. Гледајте на грешке као на прилику да их научите нечему корисном.
- Немојте уводити превише правила и будите конзистенти у онима које сте увели. Много правила с много исхода их збуњује и само добијате додатни терет. Ако их научите да с некима од њих могу да се провуку, они ће их користити.
- Користите „не“ нежно и умерено. Њима је потребна подршка у експериментисању са стварима око себе. Усмеравајте их, али не гушите њихову иницијативу.
- Дајте им слободу и простор за игру, и охрабрите их у експериментима са правим или имагинарним играма. Подржите њихов напор да иницирају игру, тако да сами могу да осете свој капацитет у томе да утичу на окружење
- Охрабрите их у доношењу одлука, али им дајте ограничен избор. „Хоћеш ли прво да се окупаш или прво да одабереш пижаму?“ Када мало порасту то може бити „Хоћеш ли да ми спремиш кафу или чај?“
- Не осећајте кривицу за време које потрошите на себе за „допуњавање батерија“. Битке ће бити лакше када сте свежији.
- Уведите ритуале пред спавање. Време спавања је исцрпљујуће за свакога. Уведите ритуал и нека он буде леп и за вас и за ваше дете – прича, загрљај, пољубац, лепе речи, песмице.
4 године
- Почињу да буду критични према свом окружењу. Људи и ствари су добри или лоши, фини или не, у праву или у криву.
- Почињу да схватају снагу речи и да их користе како би контролисали друге. Језик командовања им је још увек оскудан, па ће речи често допуњавати гестовима као што су ударање, гурање, отимање, или невербало, тоновима, изразима лица или другим постпуцима.
- Постају такмичарски настројени.
- И даље им је магловита граница између стварности и маште.
- И даље експериментишу са независношћу, па могу бити пркосни и тврдоглави.
- Све ће радити како би избегавали одлазак на спавање.
- Могу имати ноћне море.
- Могу имати страх од мрака или развити страх од тога да буду одвојени од родитеља.
- Почињу да уживају у игри с другом децом, више него у самосталној игри.
- Тестираће вашу границу стрпљења, али ће се и даље трудити да задовоље очекивања.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Када успоставите правила, објасните им зашто је важно да их поштују. То не значи да ће их они схватити и прихватити, али су радознали и свакодневно развијају своје мишљење о томе како функционише свет око њих.
- Нека ваши захтеви буду једноставни.
- Очајнички ће желети да вас учине задовољним. Зато им увек дајте до знања када се лепо понашају и ураде нешто похвално.
- Немојте се расправљати с неким ко има 4 године. Данас ће вам рећи једно, сутра друго, а ако немају неки аргумент једноставно ће вас питати „зашто?“
- Када њихово понашање није на „очекиваном нивоу“, поставите питање шта се десило па да то није тако, а не зашто су урадили то што су урадили. Питање „зашто си то урадио?“ ће само произвести лаж, јер је код четворогодишњака танка линија између стварности и маште.
- Када ураде нешто погрешно примените умерене мере кажњавања, али обавезно уз објашњење зашто је такво понашање погрешно и подршку у виду реченице „сигурно ћеш сутра то урадити како треба“. Потребно им је да знају да верујете у њих.
- Будите конзистентни. Ако ви мислите да није увек важно да се правила поштују, ваше дете ће логично закључити то исто, брже него што мислите.
- Охрабрите њихово осамостаљивање, али запамтите да су још увек мали. Допустите им да буду мали људи када су љути или уморни.
- Пружите им много љубави. Пољупци и загрљаји ће утицати на њихово самопоуздање.
5 година
- Разумеју зашто су правила важна, али ће их заобилазити у игри. За њих су правила још увек „флексибилна“.
- Када не побеђују у игри, умеју да оптуже друге за варање.
- Почињу да показју емпатију и разумевање за то да постоје и другачија мишљења од њиховог.
- Деле ствари али још увек имају потешкоће с тим, нарочито ако се ради о неким посебним стварима.
- Плаше се неуспеха, критика и надреалних ствари као што су духови и монструми.
- Распон пажње им се шири, што утиче и на тип разговора који се може водити с њима.
- Могу се поставити као стручњаци у свему.
- Уживају у шали и почињу да развијају хумор.
- Почињу да доносе сопствене одлуке, нарочито о томе шта обући или шта појести.
- Могу постати ћудљиви, осетљивији и уморнији по повратку из вртића. И даље имају проблем са концентрацијом током дужег периода.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Охрабрите све што ће ваше дете гурати напред, нарочито када је у групи. Ово ће му помоћи да развије важне вештине, као што су тимски рад, договарање и прављење компромиса, као и да научи да губи и добија.
- Свакодневно одвојите време за игру с вашим дететом. Овим ћете му дати прилику да вас уведе у његов свет, где је увек лепо бити. Из те перспективе ћете и лакше разумети шта се одвија у њиховим слатким, процветалим мислима.
- Почните да ширите емоционалну писменост свог детета именовањем и описивањем различитих осећања.
- Повежите награде с одговорностима. „Шта мислиш о томе да ми помогнеш око чишћења стола, па да после поједемо по колач?“
- Наставите с једноставним правилима и немојте их постављати превише.
6 година
- Врло је вероватно да ће знати више од вас. Само питајте.
- Могу се поново јављати изливи беса.
- Могу почети да тестирају ваше лимите, али ће и даље желети да вам удовоље.
- Почеће да траже награде за успех у школи и добре ствари које ураде.
- Покушаваће да савладају нове вештине како би се осећали компетентним.
- Могу се плашити одвајања од вас.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Охрабрујте њихове напоре и одајте им признање за њихов труд.
- Подстакните напоре који ће им помоћи да развију свој начин размишљања и ојачају самопоуздање.
- Водите рачуна да добију вашу подршку уколико имају потешкоћа у школи.
- Избегавајте превише награђивања или бесмислена награђивања, и дајте им дознања да су посебни, али да су и други посебни на свој начин.
7 година
- Могу се често жалити на вас и ваша правила, али и на другаре из школе.
- Имаће осећај да их други не разумеју.
- Могу драмити око школе, другара и живота генерално.
- Покушаће да нађу речи којима би описали своја осећања, али могу бити фрустрирани и љути када су разочарани.
- Постаће им јасније шта други људи мисле.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Слушајте и потврдите оно што осећају, али знајте да ви не треба да решавате њихове проблеме.
- Разговарајте с њима о проблемима који их тиште. Охрабрите их да сами доносе одлуке о томе како ће проблеме решавати.
- Немојте одмах прихватати ствари драматично, како их то они представљају.
- Усмеравајте их на позитивне исходе.
8 година
- Желеће да размишљате на исти начин као и они, па ће имати мало толеранције за различито мишљење.
- Биће веома осетљиви на то шта ви мислите о њима.
- Сукобљаваће се обично са мајком.
- Ствари ће бити црне или беле, праве или криве, добре или лоше и ништа између.
- Тенденција самовоље у понашању може изазвати мало проблема у дружењу. Опустите се – није ваше дете једино које има тај проблем. У овом тренутку они уче о пријатељству и како се слагати с другима.
Шта им је потребно у овом узрасту?
- Када хвалите добро понашање, будите веома обазриви шта су урадили.
- Избегавајте расправу кад год можете. Њихово црно-бело гледање на ствари подразумева једноставно да је неку у праву а неко у криву. Уместо расправе, тражите да вам објасне свој начин виђења и охрабрите их да на ствари гледају и из другог угла.
- Проводите што више времена заједно како бисте учврстили вашу везу и припремили се за предстојећи период адолесценције.
9 година
- Другари постају битнији од родитеља и то ће бити тако и у периоду адолесценције.
- Мишљење другара постаје све важније и важније.
- Сузиће круг пријатеља.
- Почињу да препричавају шале и деле прве тајне с другарима.
- Иду против првила и могу показати непоштовање према вама.
- Биће у стању да воле, али ће развити и капацитет да буду себични и увредљиви.
Шта радити?
- Дајте им прилику за осамостаљивање и доношење сопствених одлука.
- Избегавајте наредбе и „шефовање“.
- Охрабрите их да почну да размишљају на други начин. „Шта ако она мисли тако-и-тако о томе?“. „Шта мислиш како се он осећао када се то десило?“
10 и 11 година
- Бес који се јављао у детињству полако јењава. Уживајте, али знајте да се адолесцент у ваше детету спрема за нова изненађења.
- Могу и даље негодовати против правила и обавеза.
- Тражиће оправдања и изговоре за лоше понашање. Веома ће се трудити да пронађу рупу у правилима која сте поставили.
- Ваша обећања им постају важна и све ће памтити – осим када дође ред на испуњење њихових обећања.
Шта радити?
- Не обећавајте оно што не можете да ипуните. Ако вас једном ухвате у неиспуњеном обећању, нећете се извући тако лако.
- Избегавајте расправу кад год можете. Имаће аргумент за све. Саслушаје их шта имају да кажу, донесите одлуку и повуците се.
- Допустите да вам контрирају али на сигуран начин – дозволите различито мишљење и одлуке које могу сами да донесу.
- Будите свесни где су границе и будите спремни да примените консеквенце за лоше одлуке. Консеквенце треба буду последица њуховог понашања а не њих самих.
Адолосценција
- Другари су важнији од породице. Заправо ви сте још увек важни у њиховом животу, али они сада имају један важан задатак – да сазнају ко су када уђу у свет одраслих.
- Шта вршњаци мисле о њима постаје главни узрок стреса. За девојчице ово достиже врхунац у тринаестој а за дечаке у петнаестој. Трудиће се да се максимално уклопе у друштво, и због тога могу улазити у опасне ситуације и доносити ризичне одлуке. Дишите, и то ће проћи.
- Постају пркосни и све више ће вам противуречити. Ово савршено иде уз њихову адолесцентску авантуру и експериментисање са независношћу.
- Могу се емоционално дистанцирати од вас. Не брините, вратиће се вама чим прођу тинејџерско доба.
- Неће желети да се појављују с вама у друштву.
- Експериментишу са својим имиџом, идентитетом и ставом ка другима.
- Могу постати сексуално активни.
- Могу бити импулсивни.
- Постају креативнији и почињу да гледају на свет на другачији, интересантан начин.
- Правиће се да им ваше мишљење није важно, али заправо јесте – више него икада.
- Често ће погрешно тумачити ваше емоционалне изразе – видеће бес, непријатељство или разочарање и када ништа од тога не показујете.
- Мења им се циклус спавања. Биолошки ритам ће им померити време спавања за три сата касније у односу на оно из доба детињства. Пошто им треба 9 до 10 сати сна, спаваће дуже ујутру.
- Желеће да сами доносе одлуке о стварима који утичу на њих.
Шта радити?
- Немојте бити критичар – потребна им је ваша пажња и љубав више него икада.
- Имајте разумевања за њихово трагање за независношћу. Дајте им простора да раде на томе. Током времена њихове и ваше вредности ће се приближити.
- Имајте на уму да вас ваш тинејџер не одбија, већ само тражи своје место у свету одраслих. Адолесценција је важан и здрав период на путу одрастања, чак и када не изгледа тако.
- Избаците контролу и убаците утицај. Што више покушавате да их контролишете, то ће се више опирати томе. Истина је да, када се ради о периоду адолесценције, контрола не постоји. Они одлучују о томе колико ће вас укључити у свој живот, колико ће вам причати о њему и колики утицај ви имате на све то. Олакшајте им приступ вама када за то имају потребу.
- Пружите им информације, не држите лекције.
- Можда ћете сазнати а можда и не када постану сексуално активни, па је стога важно да имају информације како да остану физички и емоционално здрави.
- Не улазите у расправу – замолите их да изнесу свој случај и разговарајте о предностима и манама онога што они желе. По природи, тинејџер ће покушати да нагласи позитивне и потцени негативне ствари. Мотивишите их да вам причају о негативним странама онога што желе, јер ништа није црно-бело.
- Трудите се да будете смирени – дишите и сачекајте да удар прође. Потребно 90 секунди да се емоција створи, достигне максимум и почне да опада, тако да јој немојте давати додатни кисеоник.
- Помозите им да планирају и виде ствари иза угла, али без доношења одлука у њихово име.
- Охрабрите њихове социјалне везе и дајте им простор да ојачају своје релације с другима. Важан део развоја је и то смањивање зависности од „породичног племена“. Да би ово остварили, потребна им је јака припадност „племену друштва“. Подржите то увек када можете
- Помозите им да се упусте у ризике, као што су нпр. спорт, било такмичарски или нетакмичарски.
- Дајте им до знања да ћете увек све урадити да их извучете из било какве ситуације и пружите им топлину породичног дома, без обзира на околности.
- Укините све баријере када се ради о темама о којима можете разговарати.
- Кад год је могуће омогућите им да надокнаде непроспаван сан.
- Слушајте више.
И на крају…
На путу од рођења до одрастања постоје важне ствари које деца морају да ураде. Постоје ствари које морају да науче, постоје грешке које морају да направе, границе које морају да помере, да стекну независност. Тај период ће бити леп, исцрпљујући, збуњујући, понекад застрашујући и трауматичан – једна велика авантура за све. Будите пажљиви и немојте им ускратити могућност да уче и расту преузимајући њихове бриге и обавезе. Они ће заправо највише и научити из грешака које направе и препрека које савладају.
Чак и уз највећу могућу подршку деца ће правити грешке. Међутим, те грешке ће бити последица њиховог одрастања, а не вашег родитељства.
Што се нас тиче, ми морамо бити ту, пружити им љубав и сигурну руку која ће их усмеравати, али и показати им где су границе које морају да постоје. Уз ово деца ће лакше разумети шта значи нормално понашање у њиховом узрасту. Пут одрастања је пут учења, истраживања и експериментисања, за децу или и за нас родитеље.
Текст приредио: Александар Цвјетић