Za osnovce u Finskoj važi pravilo da se u školu polazi tek kada se proslavi sedmi rođendan

30 septembra, 2019

Obrazovanje može da bude po meri svakog učenika, a učitelj najpoželjnije zanimanje. Primer je Finska. Zemlja u kojoj se sa ponosom ističe da je obrazovanje pravo svakog deteta i potpuno je besplatno – od udžbenika do ekskurzija.

U školi, kao i u kući. Samo u čarapama. Čas počinje irskom narodnom pričom o leptiru i pastiru. Šta su naučili iz nje, pokažu igrom. Etika, poštovanje različitosti i emocije – tema su razgovora. Tek na kraju časa sve utiske sumiraju i pišu sastav.

„Na primer, prošle nedelje smo izašli napolje i brojali koliko je borovnica na jednom prostoru, obeležili smo taj prostor, izmerili ga, pa smo prvo nagađali koliko bi tu borovnica moglo uopšte da bude. Na kraju časa su ih pojeli“, objašnjava učiteljica.

Za osnovce u Finskoj važi pravilo da se u školu polazi tek kada se proslavi sedmi rođendan. Prve, prave ocene dobiće tek na kraju četvrtog razreda. Njihovi učitelji ih ne testiraju često, možda dva puta godišnje, ali najbolji su na međunarodnim testiranjima,  poput PISA testa.

Finci ne kriju svoj recept za uspeh. Čas traje 45 minuta, baš kao i u Srbiji, ali posle svakog đaci se odmore 15 minuta. Neretko na jednom času predaje i dvoje učitelja, pa mogu da se posvete jednako svoj deci. U nižim razredima nema ni klasičnog rasporeda časova.

Učiti kako se uči

„Uče kako da uče. To je najvažnije i pokušavamo da ih naučimo kako da najbolje usvoje znanje i svako na svoj način. Ta strategija učenja je nešto što im ostaje i kasnije u životu. Ali važne su i socijalne sposobnosti, koje će im koristiti u životu, a takođe i one praktične veštine koje usvajaju prema izboru predmeta“, objašnjava Dženi Mertaniemi, profesorka u srednjoj školi.

„Uvek radimo na spajanju predmeta, posebno kod najmlađih i mi im ne kažemo sad imate matematiku, finski ili muzičko, jer oni prvo treba da se naviknu na školu. Imaju dva standardna testa, ali mi često proveravamo šta su naučili, a da oni i ne znaju da ih testiramo. Za mene kao učiteljicu to je test koliko su dobro nešto savladali i da ako treba to im ponovo ispredajem“, navodi Marjo Dilstrorm.

Iz kojih udžbenika će se učiti, predlažu predavači direktoru škole, on odobrava u skladu sa budžetom. Ipak, da bi sve funkcionisalo, tajna je, kažu, u popularnosti profesije. Učitelji su neretko bili najbolji đaci u generaciji, cene ih kao lekare i advokate.

„Učitelj je jedno od najpopularnijih zanimanja u Finskoj. Svi učitelji su visokoobrazovani i osim psihologije i pedagogije, uče multidisciplinarni pristup. Uz 13 tradicionalnih predmeta, mi imamo i ono što zovemo veštine za 21. vek. Mi sada ne znamo šta će biti potrebno deci koja su sada krenula u školu kada završe školovanje, to jest, koje će profesije biti aktuelne u tom trenutku. Zato su nam te veštine razmišljanja najvažnije“, naglašava Sana Vahtvorimen, specijalna savetnica u Ministarstvu obrazovanja i kulture.

Isti princip kao u osnovnoj, primenjuju i u srednjoj školi. Svejedno da li su izabrali usmereno ili opšte obrazovanje. Profesorima se obraćaju po imenu, jer veruju da se tako stvara neformalna atmosfera i poverenje.

Finci ipak nisu u potpunosti zadovoljni. Već planiraju šta bi još mogli bolje da urade i promene u narednom planu i programu za obrazovanje koji prave jednom u 10 godina. Imaju i viziju i to vrlo ambicioznu, da do 2030. godine svaka druga mlada osoba bude visokoobrazovana.

Izvor: RTS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


3 komentara na "Za osnovce u Finskoj važi pravilo da se u školu polazi tek kada se proslavi sedmi rođendan

  1. Branko kaže:

    Ovo deluje lepo, kao uvek kada se čuju ovakve egzotične i inspirativne vesti iz te daleke vasione naprednosti i blagostanja (kako to ovde vidimo). Mene zanima i da li je taj pristup zaista efikasan? Da li Finci odrastaju u dobre i učene ljude? Da li su na višem stepenu prosvećenosti od ostalih naroda i da li kod njih ima sujeverja, pseudonauke, krenkovštine,.. i uopšte sličnih zatucenjačkih pojava? Da li su njihove škole, “niske” i “visoke” prepoznate kao valjane u svetu? I ovde možemo svi završiti Prištinski univerzitet ili nešto slično u Novom Pazaru ili kojekakve Megadense, Slobomire i slično.. Hoću reći, to što neko društvo ima veliki broj visokoobrazovanih ne znači je samo po sebi valjano (kod nas ni BU nije valjan, a kamoli kojekakvi pseudofakulteti iz kojih izlazi najviše “visokoškolovanih”). Da li su njihovi stručnjaci među najboljim? Pošto se oduševim na prvi pogled zapitam se da li je sve tako bajno u stvarnosti ili je to, u većoj ili manjoj meri, nekakvo izigravanje, simuliranje, dopadljivo slobodnjaštvo bez opipljivih rezultata. Da li su oni zaista najsrećniji na svetu? Ima li neko neposrednih saznanja i iskustva u vezi sa mojim sumnjama, pitanjima,..? Hvala.

  2. Mira kaže:

    Kod nas deca pre 6 godine moraju naučiti i čitanje i slova pre toga, jer je gradivo takvo da se za 1 čas prelazi od 3-5 slova,. Deca kreću i sa 6 god. u školu. Ovde je urušeno I urušava se sve, a prvo su krenuli već odavno od školstva. Da bi stigli sve uraditi i naučiti deca uče svaki dan i vikendom i na tkz. malim raspustma.Zamene nastavnika su deca na 2. god. fakulteta koja samo podele 1 ili 2 i deci urušavanju prosek. Bruka!!!! Nastavnici i deca i roditelji su na ivici pucanja!

  3. Mira kaže:

    Bravo za Fince! Ovi naši ministri bi mogli barem ” recept” školstva da prepišu od Finske, jer se prave šušljivi!!!!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama