За основце у Финској важи правило да се у школу полази тек када се прослави седми рођендан

септембар 30, 2019

Образовање може да буде по мери сваког ученика, а учитељ најпожељније занимање. Пример је Финска. Земља у којој се са поносом истиче да је образовање право сваког детета и потпуно је бесплатно – од уџбеника до екскурзија.

У школи, као и у кући. Само у чарапама. Час почиње ирском народном причом о лептиру и пастиру. Шта су научили из ње, покажу игром. Етика, поштовање различитости и емоције – тема су разговора. Тек на крају часа све утиске сумирају и пишу састав.

„На пример, прошле недеље смо изашли напоље и бројали колико је боровница на једном простору, обележили смо тај простор, измерили га, па смо прво нагађали колико би ту боровница могло уопште да буде. На крају часа су их појели“, објашњава учитељица.

За основце у Финској важи правило да се у школу полази тек када се прослави седми рођендан. Прве, праве оцене добиће тек на крају четвртог разреда. Њихови учитељи их не тестирају често, можда два пута годишње, али најбољи су на међународним тестирањима,  попут ПИСА теста.

Финци не крију свој рецепт за успех. Час траје 45 минута, баш као и у Србији, али после сваког ђаци се одморе 15 минута. Неретко на једном часу предаје и двоје учитеља, па могу да се посвете једнако свој деци. У нижим разредима нема ни класичног распореда часова.

Учити како се учи

„Уче како да уче. То је најважније и покушавамо да их научимо како да најбоље усвоје знање и свако на свој начин. Та стратегија учења је нешто што им остаје и касније у животу. Али важне су и социјалне способности, које ће им користити у животу, а такође и оне практичне вештине које усвајају према избору предмета“, објашњава Џени Мертаниеми, професорка у средњој школи.

„Увек радимо на спајању предмета, посебно код најмлађих и ми им не кажемо сад имате математику, фински или музичко, јер они прво треба да се навикну на школу. Имају два стандардна теста, али ми често проверавамо шта су научили, а да они и не знају да их тестирамо. За мене као учитељицу то је тест колико су добро нешто савладали и да ако треба то им поново испредајем“, наводи Марјо Дилстрорм.

Из којих уџбеника ће се учити, предлажу предавачи директору школе, он одобрава у складу са буџетом. Ипак, да би све функционисало, тајна је, кажу, у популарности професије. Учитељи су неретко били најбољи ђаци у генерацији, цене их као лекаре и адвокате.

„Учитељ је једно од најпопуларнијих занимања у Финској. Сви учитељи су високообразовани и осим психологије и педагогије, уче мултидисциплинарни приступ. Уз 13 традиционалних предмета, ми имамо и оно што зовемо вештине за 21. век. Ми сада не знамо шта ће бити потребно деци која су сада кренула у школу када заврше школовање, то јест, које ће професије бити актуелне у том тренутку. Зато су нам те вештине размишљања најважније“, наглашава Сана Вахтворимен, специјална саветница у Министарству образовања и културе.

Исти принцип као у основној, примењују и у средњој школи. Свеједно да ли су изабрали усмерено или опште образовање. Професорима се обраћају по имену, јер верују да се тако ствара неформална атмосфера и поверење.

Финци ипак нису у потпуности задовољни. Већ планирају шта би још могли боље да ураде и промене у наредном плану и програму за образовање који праве једном у 10 година. Имају и визију и то врло амбициозну, да до 2030. године свака друга млада особа буде високообразована.

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "За основце у Финској важи правило да се у школу полази тек када се прослави седми рођендан"

  1. Бранко каже:

    Ово делује лепо, као увек када се чују овакве егзотичне и инспиративне вести из те далеке васионе напредности и благостања (како то овде видимо). Мене занима и да ли је тај приступ заиста ефикасан? Да ли Финци одрастају у добре и учене људе? Да ли су на вишем степену просвећености од осталих народа и да ли код њих има сујеверја, псеудонауке, кренковштине,.. и уопште сличних затуцењачких појава? Да ли су њихове школе, “ниске” и “високе” препознате као ваљане у свету? И овде можемо сви завршити Приштински универзитет или нешто слично у Новом Пазару или којекакве Мегаденсе, Слобомире и слично.. Хоћу рећи, то што неко друштво има велики број високообразованих не значи је само по себи ваљано (код нас ни БУ није ваљан, а камоли којекакви псеудофакултети из којих излази највише “високошколованих”). Да ли су њихови стручњаци међу најбољим? Пошто се одушевим на први поглед запитам се да ли је све тако бајно у стварности или је то, у већој или мањој мери, некакво изигравање, симулирање, допадљиво слободњаштво без опипљивих резултата. Да ли су они заиста најсрећнији на свету? Има ли неко непосредних сазнања и искуства у вези са мојим сумњама, питањима,..? Хвала.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама