Zadatak roditelja je da detetu daju „koren i krila“, a vaspitavanje kroz ljubav i razumevanje učvrstiće ga u životu mnogo stabilnije nego kazne i prinude, daće mu sigurnost odrastanja, kao i snagu da „odleti“ kada za to dođe vreme.
Nega i vaspitanje deteta je najvredniji zadatak koji sebi postavljamo. Ovaj zahtevan posao biće lakši ukoliko shvatite da ste i Vi i dete na istoj strani. Razmišljanje da se „sa vaspitanjem započinje odmah po rođenju“ često se poistovećuje sa strogim poštovanjem pravila „kako se dete ne bi razmazilo“. Pokušajte da ovu tvrdnju posmatrate drugačije: odmah po rođenju usredsredite pažnju na novostvoreno ljudsko biće koje ima svoj karakter i potrebe, stvorite atmosferu sigurnosti, razumevanja i ljubavi. Volite svoje dete onako kako njemu odgovara, stvarajte odnos koji je jedinstven i ne može da se nauči iz iskustava drugih roditelja.
Obostrano zadovoljstvo
U vaspitanju je nužno postojanje obostranog zadovoljstva. Ponekad ćete misliti da su iskušenja roditeljstva prevelika. Ali, postoje laki i teški, manje ili više delotvorni načini da se učini sve što je neophodno, od svakodnevne rutine hranjenja i oblačenja, do ozbiljnih situacija tinejdžerskog doba. Svakodnevica deteta je sačinjena od niza uobičajenih zadataka – što se mirnije budu rešavali, veće su šanse da vaša porodica živi u spokojstvu i ljubavi. Pelene se mogu staviti na razne načine, dete se uspešno može okupati ukoliko se ne poštuje dugogodišnje iskustvo bake ili najbolje drugarice, nered na podu je nagrada za uspešno savladano samostalno držanje pribora za jelo. Izaberite prioritete i prihvatite savete samo ukoliko odgovaraju Vašem karakteru i karakteru Vašeg deteta.
Razmaženost
Pomisao da bismo mogli da budemo odgovorni za razmaženost tera nas na postupke koji su nemili odjeci našeg vlastitog detinjstva. Biti razmažen znači da su detetu sopstvene potrebe važnije od potreba drugih. Gladno tromesečno odojče koje plačem doziva pospanu majku nije razmaženo! Još češće, odojče nije gladno, ono plače jer želi da bude u maminom naručju, „zanemarujući“ činjenicu da je tek zaspala. Stroga, iskusna baka će reći da „dete ne treba navikavati na ruke”, a vi se zapitajte kakvu poruku mu šaljete ignorisanjem njegovih osnovnih potreba. Odojče će biti u naručju sigurno i zadovoljno samo godinu dana, dok ne prohoda.
Potrebe
Ako poznajete svoje dete, predvidećete njegove potrebe pre nego što ih izrazi bučno i glasno. Usvojite li princip „što više tražiš, manje ćeš dobiti“, svi ćete izgubiti. Gubi dete jer raste u atmosferi nezadovoljstva i nesigurnosti („gladan sam, sam u mraku, nikoga nije briga“); gubite Vi jer ne spavate, brinete se da li je rasplakano dete u krevecu bolesno, nesrećno, mokro, ili gladno; najzad, gube i ostali članovi porodice, jer nervozni, neispavani roditelji i dete koje uporno nešto traži plačem i drekom nisu prijatno društvo.
Normalno je da udovoljite fizičkim potrebama deteta, čak i ako mu samo treba nežnost. Njegova potreba za fizičkim dodirom, pažnjom i vašim nasmejanim licem je stvarna. Bez društvenog života u porodici, dete neće postati celovito ljudsko biće sposobno da uzvrati ljubav, a to je važno koliko i pravilno dojenje.
Bes
Provala dreke, bacakanja, vriske dešavaju se kod više od polovine dvogodišnjaka, a vrlo mali broj će bez ovakvih „ispada“ dočekati treći rođendan. Ovo su provale emocionalnog ventila – breme frustracije raste do napetosti koja je potpuno van detetove kontrole.
Mnoge provale besa možete da sprečite ukoliko organizujete život unutar granica njegove (ne sopstvene!) tolerancije. Ukoliko morate da ga prekinete u nečemu što sa uživanjem radi, ili treba da ga prisilite da uradi nešto što ne voli, učinite to sa mnogo takta! Najbolje je da ga zaštitite od povređivanja čvrstim zagrljajem. Gnevno „čudovište“ će polako, jecajući, ponovo postati vaša beba koja je sama sebe uplašila napadom besa. Sačuvajte prisebnost – još vriske neće popraviti situaciju. Za ovakve napade besa nema ni nagrade ni kazne – dete će brzo uvideti da se ništa nije promenilo. Ukoliko shvati da nekontrolisana provala besa utiče na ponašanje porodice prema njemu, naučiće u predškolskom uzrastu da „odglumi napad“ na javnom mestu (napadi besa počinju i završavaju se obično u drugoj godini).
Ljubav
Bez obzira na uzrast, dete nije razmaženo sve dok uživate u ljubavi kojom ga obasipate a ono vam je nesebično uzvraća. Ukoliko se radujete rođendanu i sa uživanjem mu spremate poklone, vi ste zadovoljna majka. Ukoliko sve to isto radite da zadovoljite širu porodicu i sprečite napade besa, onda odgajate razmaženo dete. Potrebe vašeg deteta su prioritet od trenutka kada ste ga doneli na svet – zadovoljavanje tih potreba je dužnost, obaveza i zadovoljstvo svakog roditelja. Maženje je razmena ljubavi unutar porodice – budite srećni što ste mu toliko potrebni.
Lični primer
Prava definicija razmaženosti ne postoji. Ono što je u nekim porodicama prihvatljivo (skandinavske porodice uobičajeno ušuškavaju odojče u roditeljskoj postelji), u nekim je znak ozbiljnih propusta u vaspitanju. Loše vaspitano dete nije takvo rođeno – zadatak roditelja je da ga nauče da odmeri prava i potrebe u odnosu na druge ljude. Pomozite mu da na ličnom primeru shvati osećanja drugih ljudi. Što pre shvati koliko su osećanja drugih slična njegovim, biće nesebičnije. Vaspitanje je uslovljeno uzrastom i detetovim sposobnostima – zlatno pravilo je da pohvalite svaki uspeh i primetite neuspeh, uz nesebičnu ljubav i podršku.
Izvor: Mama i beba