Nema tog roditelja koji svesno želi podsticati negativne obrasce ponašanja kod deteta. Roditelji najčešće nisu svesni da su za određena negativna ponašanja kod deteta, koja se danas mukotrpno trude da isprave (kažnjavanjem i sankcionisanjem) sami odgovorni.
Kako taj proces izgleda?
S obzirom na to da svoju inspiraciju crpim iz rada sa decom i njihovim porodicama, kao i iz svog okruženja, navešću primer situacije koju sam imala priliku da ispratim duži period.
Kada je dete moje prijateljice imalo nešto manje od dve godine, svedočila sam situaciji neprimerenog odgovora roditelja na ponašanje deteta. Naime, svako ko ima (ili je imao) dete pomenutog uzrasta, svestan je dečje fascinacije bacanjem stvari, čupanjem, ujedanjem, udaranjem i sl.
Kao i svako dete tog uzrasta, sin moje prijateljice je demonstrirao sve te nepoželjne oblike ponašanja.
A kako je ona reagovala?
Njoj je bilo zanimljivo, od toga je napravila igru, zabavu i smejala se. Naravno, odmah sam je upozorila da takav odgovor na opisan obrazac može rezultirati većim problemima u ponašanju kasnije.
Nedavno me je pozvala da me pita šta da radi sa ponašanjem njenog, sada četvorogodišnjeg deteta, jer je van kontrole.
Opisani primer savršeno ilustruje primer podsticanja negativnih oblika ponašanja.
Zamka u koju roditelji često upadaju je zamka podrazumevanja.
Pozitivna ponašanja su nešto što se očekuje, podrazumeva, stoga često prolaze nezapaženo od strane roditelja i adekvatna reakcija na njih najčešće izostaje. S druge strane, negativni obrasci ponašanja uglavnom kao što su npr. prve psovke, nesvesno se nagrađuju dodatnom pažnjom.
Onog trenutka kada fascinacija izbledi i dođemo do zaključka da prethodno nagrađena ponašanja ipak nisu poželjna, okrećemo se kritikama, zabranama, kaznama, grdnji.
Da li i vama to zvuči pomalo nelogično?
Detetu tek nije logično, takvim ponašanjem je do juče dobijao brdo pažnje i udovoljavao svojim roditeljima i okolini, a danas se od njega traži da se odrekne te slatke nagrade, tek tako preko noći.
Kada govorimo o podsticanju i jednih i drugih oblika ponašanja, možemo govoriti i o onim ponašanjima koja roditelji demonstriraju, odnosno ponašanjima koja nisu nužno nagrađena od strane roditelja, već ih deca usvajaju posmatranjem.
Naime, ne možete očekivati da vaše dete čita knjige, ukoliko mu niste postavili takav primer.
Da sluša klasičnu muziku, ukoliko vi nemate takve afinitete.
Danas-sutra, kada postane adolescent, ne očekujte da će vaše dete prihvatiti kritiku kada zapali cigaretu, ukoliko ste vi pušač.
Ovaj spisak može ići u nedogled, ali poruka je jedna.
Ponašajte se u skladu sa onim kako biste želeli da se vaše dete ponaša.
Ukoliko neku svoju ličnu naviku smatrate lošom ili nepoželjnom i ne bi ste voleli da je prenesete na vaše dete, danas je dan da razmislite o tome na koji način ćete se te iste navike otarasiti.
Ujedno, vodite računa da pravite pažljiviju selekciju koja ponašanja u budućnosti želite da nagradite.
Razmislite o tome koje to oblike ponašanja kod vašeg deteta želite negovati.
Koja su to ponašanja koja idu u susret vašim vrednostima, a koja biste želeli da izbegnete u budućnosti?
Autor: Jelena Ivanović, specijalni pedagog-master defektolog, Edukativni centar PORODICA