Neobične slučajnosti se dešavaju svakom, ali mali broj ljudi zna da mnoge od njih imaju svoje pravo ime. Pročitajte, pa sledeći put kad vam se nešto slično desi, zadivite prijatelje svojim znanjem.
Bader-Majnhof efekat
Možda ste za ovu pojavu nedavno čuli, ali ako niste, verovatno hoćete, ponovo, i to vrlo uskoro. Ne pokušavamo da vas zbunimo. Ovaj efekat se upravo od toga i sastoji. Kada za neki film, osobu, knjigu ili reč čujete prvi put u životu, kao da se nekim neverovatnim spletom okolnosti baš ta stvar pojavljuje svuda. Čućete je ponovo na televiziji, na radiju ili u tuđem razgovoru. Videti je u novinama ili na ulici. Ovu pojavu „slučajnog“ gomilanja iste stvari objašnjavamo time što se toliko stvari dešava u našem univerzumu i svakom našem danu da je neminovno da se ponekad stvari baš na ovaj način poklope.
Sinhronicitet
Drugarica ti priča kako je sanjala livadu punu bubamara i u tom trenutku kroz prozor uleće prava bubamara. Neverovatno! Ali istinito i priznato u svetu nauke. Ovakve pojave neki pripisuju slučajnosti, a drugi kažu da je nemoguće da se ovakve fascinantne i simbolične pojave događaju tek tako. U istoriji je najpoznatiji primer francuskog pisca kojeg je, jednom prilikom, gospodin Fongib častio pudingom od šljiva. Mnogo godina kasnije, pisac je u restoranu poručio isti ovaj puding. „Žao mi je, gospodine, upravo smo prodali poslednju porciju.“ I to nikom drugom do Fongibu. Skoro deceniju posle ovog susreta, pisac je na jednoj proslavi, gde su ga poslužili pudingom od šljiva, prokomentarisao: „Fali mi još samo gospodin Fongib.“ I pogodite ko je u tom trenutku ušetao kroz vrata?
Serendipiti
Ovu pojavu mogli bismo opisati kao srećnu slučajnost ili prijatno iznenađenje. Kada naiđemo na nešto lepo ili korisno, a da to nismo ni planirali. Na primer, novac u džepu od zimske jakne, kada je prvi put obučemo, ili prvu ljubav, odmah iza ćoška. Ova reč je, inače, proglašena jednom od deset najneprevodivijih reči engleskog jezika. Postoji i romantična komedija sa istim imenom, koju je savršeno gledati baš tokom zime.
Monti Hol problem
Tri čaše. Samo se ispod jedne nalazi nagrada. Šta mislite ispod koje? Šanse su vam jedan prema tri. Ispod treće? Dobro. Ja sada podižem prvu čašu, ispod koje se ne nalazi ništa. Šanse su vam odjednom skočile na 50:50 i pitam vas glavnu stvar: da li ostajete pri svom izboru ili ste se predomislili? Matematika nam rešava ovaj problem. Ako se ikada nađete u ovakvoj situaciji, promenite prvobitnu odluku. Tako ćete, statistički, imati mnogo veće šanse da budete u pravu.
Rođendanski paradoks
Ako je u prostoriji 23 ljudi, šanse su 50 odsto da dvoje njih imaju rođendan na isti dan.
Mali zabavnik