Запошљавање наставника по неписаним правилима

Нe постоје прецизирани услови на основу којих неко има предност ако се бира један међу више кандидата за стално запослење у школама

Foto: Canva

Просветним радницима је, ма колико добри били, често тежак пут до сигурности и – учионице

Много је нејасних критеријума по којима надлежни одлучују коме ће дати предност када сталан посао у школи теба да доделе једном међу више одличних кандидата. То је и окосница отвореног писма које је срочио и министру просвете Бранку Ружићу упутио Милан Петровић, професор српског језика и књижевности, чија радна биографија обилује показатељима залагања, стваралаштва и успеха. Зато и јесте један од лауреата награде „Најбољи едукатори Србије” за 2020. годину. Али, то није било довољно да на конкурсу за сталан посао професора српског буде и одабран у нишкој Гимназији „Светозар Марковић”, где је иначе запослен на одређено време од 2015. године.

Он у настави замењује директора школе, неформално то се зове „чување претходног радног места”, а формално „мировање радног односа”, на које по закону директор има право. Међутим, ту га неко може мењати само на одређено време, као што и директорски мандат није за стално. Чување места у настави траје највише два директорска мандата, а онај ко ради на тој чуваној позицији има право да конкурише за сталан посао кад год и где год да се отвори прилика. Отуда Петровић међу 12 кандидата на конкурсу који је у нишкој гимназији расписан за 55,56 одсто радне норме професора српског језика. Решењем конкурсне комисије он није најбољи од девет наставника који су потпуну документацију благовремено доставили и испуњавају услове за понуђено стално радно место. Посао је додељен професорки која годинама ради на одређено време баш на позицији за коју је и расписан јавни позив.

Не доводећи у питање њену стручност, компетенције комисије која је о кандидатима одлучивала, ни квалитета рада у школи из које би, како каже, давно отишао да о њој не мисли само најбоље, Петровић у разговору за „Политику” истиче да је, након што је одбијен без образложења, написао отворено писмо министру зато што би хтео да, ако може, живи и ради у Србији. Огромну подршку указале су му колеге, па и тако што су затрпале онлајн пошту кабинета ресорног министра питајући да ли је просвети стало до најбољих наставника. Званична писма првом човеку образовања и руководству гимназије Петровић је послао јуче.

– Министру просвете послао сам лично имејл са свом документацијом која не може да се јавно објављује. Формална жалба, по савету адвоката, послата је поштом и Милици Милосављевић, која тренутно обавља функцију директора гимназије. Суштина свих мојих обраћања је да исти проблем тишти хиљаде наставника јер прецизних критеријума за одабир најбољих нема – тврди Петровић.

Да ли је руководство школе у обавези да сваком одбијеном кандидату детаљно образложи због чега није примљен и зашто је комисија одабрала неког другог? Шта је пресудило у избору на овом конкурсу у гимназији која је једна од најбољих у Србији и очекује се да окупља само изузетне наставнике? То су нека од питања која смо поставили Милици Милосављевић.

– Става смо да не дајемо никакве изјаве док се не заврши поступак како се не би прејудицирало одлучивање. Коначна одлука у вези с конкурсом биће сигурно пропраћена образложењем, као и званичним саопштењем за медије. Незадовољни кандидати ће имати права, на основу тог образложења, да даље поступају – одговорила је Милосављевићева.

Извор: Политика