Љубав према деци подразумева и непрестану бригу, као и потребу да их заштитимо од разних опасности које вребају у њиховом окружењу. Ево неколико савета…
Реалност данашњице су и потенцијалне опасности које окружују ваше дете, било да је то на путу до школе, у дворишту или у парку.
Клинт Ван Зант, бивши агент ФБИ, предлаже 10 стратегија за вас и ваше дете, како да избегнете опасност, али и како да се понашате уколико до нежељених ситуација дође.
10 савета за децу
1. Не улази у нечији аутомобил уколико ти то родитељ није лично рекао. Такође, не прилази особама које те прате аутомобилом или пешака.
2. Не верујте одраслим особама које од вас траже помоћ, на пример траже изгубљеног пса или неку улицу.
3. Брзо се склони од особе која те приморава да пођеш са њом. Слободно вичи: „Ова особа није мој отац (или мајка).“
4. Избегавај да негде идеш сам. Уколико желиш да изађеш из дворишта или са игралишта, обавезно питај родитеље за дозволу, нарочито ако идеш код некога.
5. Никада немој да стопираш! Уколико ти родитељи не дозволе, немој се возити са другим људима.
6. Одрасли не би требало да ти причају своје тајне. Уколико се то деси, реци родитељима или наставнику. Такође, не дозволи да те ико фотографише.
7. Не би требало нико да ти додирује тело на местима које покрива купаћи костим, али ни ти да додирујеш друге. Твоје тело је нешто посебно и интимно.
8. Имаш право да кажеш НЕ одраслима, па чак и рођацима и пријатељима, уколико покушају да те натерају да урадиш нешто против твоје воље.
9. Договорите се са родитељима на који начин ће вам поручивати да ли је безбедно да пођете са неком особом.
10. Вежбај посебан узвик, који је гласан и дуго траје. Тако особи која покушава да те повреди поручујеш „Знам шта покушаваш да урадиш! Нисам лака жртва!“, а особама у близини да си у опасности. Када вичеш, удишеш дубоко, добијаш кисеоник и додатну храброст и снагу да се покренеш и побегнеш.
10 савета за родитеље
1. Кључ успеха је у комуникацији. Важно је разговарати отворено са децом о свим темама које се тичу безбедности, па чак и евентуалној отмици.
2. Знање је моћ. Разговарајте са децом о потенцијалним нападачима, научите их да они изгледају као сви нормални људи и да ће на разне начине покушати да намаме дете.
3. Научите основне методе које нападачи користе да намаме дете: траже изгубљеног љубимца, питају за улицу, нуде слаткише или новац деци како би ушли у њихов ауто, прете да ће повредити неког члана породице уколико дете не пође са њима…
4. Немојте означавати одећу, ранчеве или друге личне предмете именом детета. Нападач може ту информацију искористити како би задобио поверење детета.
5. Договорите се са дететом шта да ради уколико се случајно одвоји од вас и изгуби у тржном центру, супермаркету или неком другом јавном месту. Саветујте га да потражи помоћ од неке мајке са децом или неке друге жене. Могу да потраже пулт за информације или полицајца.
6. Нека ваше дете зна своје име и презиме, адресу, и ваш број телефона. Требало би да знају и бројеве за хитне случајеве.
7. Требало би увек да знате где су вам деца, као и адресе и бројеве телефона њихових другара.
8. Не заборавите да обнављате податке о детету. Фотографишите га на сваких 6-12 месеци.
9. Будите истрајни у едуковању детета о свим опасностима, вежбајте заједно и глумом оживите могуће нежељене ситуације.
10. Уколико ваше дете нестане, покушајте да не паничите. Прво претражите кућу, затим проверите да се не налази код комшија или пријатеља. Ако и даље не можете да га пронађете, позовите полицију. Не постоји временски период који мора проћи пре него што можете да пријавите нестанак детета.
Како побећи киднаперу
Бивши ФБИ агент Клинт Ван Зант каже да ниједно дете не треба да се плаши да открије својим родитељима уколико им неко прети, чак и ако им насилник изричито каже да ћуте. Деца треба да знају да то што им неко прети није њихова кривица и да не треба тога да се стиде, нити да крију од родитеља.
Као што је већ напоменуто, деци треба објаснити да не морају да иду било где са неким ако то не желе.
У случају покушаја киднаповања, дете треба да вришти, виче и отима се што је више могуће. „Без обзира на то што киднапер каже, треба да прави буку и привуче што више пажње околине“.
У највећем броју случајева, отмичари покушавају децу да угурају у кола. Уколико неко то покуша, дете треба да трчи на супротну страну од смера из којег аутомобил долази, да би натерало отмичара да окреће аутомобил и тако добило времена да побегне.
Након тога, требало би да отрчи код родитеља, у продавницу или на неко јавно место, вичући да неко покушава да га киднапује.
Агент саветује да деца беже, чак и уколико су киднапер упери пиштољ у њих. „Већина киднапера не жели да привлачи пажњу пуцајући, а велика је вероватноћа и да неће погодити дете“.
У случају да киднапер успе да угура дете у кола и стави га на предње седиште, малишан би требало брзо да се пребаци на задње седиште и покуша да изађе на задња врата. Такође, препоручује да дете, ако седи на предњем седишту, притиска сирену како би привукло пажњу других возача.