Зашто бака није ишла на часове родитељства?

Зашто наши родитељи и наше баке и деке никада нису ишли на часове родитељства? Зашто они никада нису читали књиге о томе како бити родитељ? Они нису дискутовали о родитељству, јер израз родитељевање тада није ни постојао. Подизање деце је било нешто што је радио свако.

Људи су одрастали у великим породицама, и живели близу својих рођака: бављење малом децом је било уобичајена, свакодневна појава. Недавно сам причала са једним човеком у касним шездесетим годинама који је имао седморо унучади. Kада сам на његово питање чиме се бавим, одговорила: “Држим часове родитељства”, загрцно се од чуђења. “Хм”, рекао је када је дошао себи. “Деца… Просто их одгајаш” . Међутим, када смо завршили разговор о разлици између родитељства данас и пре педесет година, човек је признао да нема тих новаца због којих би он данас подизао својих седморо унучади.

Наши животи су се променили. Друштво се променило. У “старо време” (како моја ћерка зове доба када смо одрастали), друштво је било боље опремљено да помогне и пружи подршку породици. Поредак ауторитета био је јасан. Деца су поштовала и слушала своје родитеље и учитеље. Осим “кримниналног елемента”, свако је поштовао полицајце и људе на позицији власти. Породице су биле блискије. Разводи су били ретки. Већина мајки је остајала код куће, док су очеви зарађивали. На телевизији су биле приказиване серије о савршеним породицама и мајкама које пеку колаче у уштирканој белој кецељи преко савршене хаљине и ципелама на високе потпетице. Иако смо знали да ове телевизијске слике о иделаној породици немају никакве везе са реалношћу живота у Америци, иако смо знали да су неке маме из тог доба биле алкохоличарке, а неки очеви злостављали децу, типични проблеми тог доба ипак нису били ни приближно озбиљни као проблеми и изазови са којима се данас суочавају наша деца. Проблеми са дисциплином у школама педесетих и шездесетих година прошлог века укључивали су мање прекршаје као што је кашњење са домаћим задатком, жвакање жвакаће гуме, причање на часу или гурање преко реда. Врло је мало деце из средње класе пробало дрогу, а испијање конзерве пива сматрало се изузетно дрским. Ако би се и десило да нека тинејџерка остане трудна, послали би је да проведе годину дана код тетка Марте и никоме не би рекли зашто. Девојке су се бојале нежељене трудноће, а не смрти као последице промискуитета. Kако у то време није било видеа, ни рачунара, већина деце је проводила своје слободно време напољу играјући се труле кобиле, каубоја и индијанаца, пењући се на дрвеће.

Где смо ми данас? Наш појам породице потпуно се променио. Само половина деце у Америци данас ће живети са оба родитеља до матуре. У већини породица, мама и тата раде ване куће, и имају много обавеза које троше време и енергију која је раније била посвећивана искључиво подизању деце. Деца испитују атуортет својих родитеља и наставника много више него икада раније.

Телевизија испуњава наше домове циничним серијама попут “Симсонових” и деструктивним серијама као што су “Бивис и Бартхед”. Деца која гледају кабловску телевизују, а већина то чини, просто су хипнотисана програмима пуним насиља, секса и негативних узора. Проблеми школске деце данас врло често укључују дрогу и насиље опасно по живот. Нежељена трудноћа код тинејџера и самоубиство данас су честа, док у неким школама готово попримају облик епидемије.

Укупни резултати успеха у јавним школама широм земље драстично су опали. Време које су раније проводила играјући се напољу, деца данас проводе играјући игрице и гледајући телевизују.

Да ли постоји и трачак сумње да је данас далеко теже бити родитељ?

Добре вести

Добре вести су да чак и у данашњем свету можете успоставити родитељски ауторитет и подићи лепо васпитану децу са добрим манирима и здравим самопоштовањем. У том процесу можете чак и уживати.

Да бисте то постигли, потребно је да се ангажујете. Потребно је вежбе и стрпљења. Потребно је време. Стотине родитеља које сам подучавала на предавањима о родитељству рекли су да уз потребно знање и вештине родитељство постаје посао који се исплати, испуњава вас, а понекада чак и смирује.

Ова књига садржи практичне и сврсисходне идеје о родитељству. Стварне идеје за стварне породице. Вештине које можете користити у свакодневним интеракцијама са децом. Практичне идеје како да наведете децу да сарађују, приведете крају свађе између деце, повећате њихово самопоуздање, и решите проблеме са дисциплином користећи знање и ауторитет.

Родитељство јесте најтежи посао кој ћете икада радити. Али ако сте спремни, ако сте овладали потребним техникама и вештинама, то може бити најузбудљивији посао који ћете икада имати, чије крајњи резултат ће бити деца која одрастају у срећне, испуњене, самомотивисане и сигурне људе. Зар то није сан сваког родитеља?

Написала: Елизабета Пентли, ауторка књиге Родитељска моћ у издању Психополиса

Извор: Мојпедијатар