Родитељи ђака жале се да многи наставници не дозвољавају деци да контролне задатке понесу кући. Пошто су наставници у обавези да у својој педагошкој документацији имају контролне задатке, они их не дају ђацима из страха да их неће вратити. Увид у тест је зато могућ родитељима који дођу у школу.
Родитељи основаца се жале да њихова деца нису имала прилике да виде како су урадили контролни задатак или да нису могли да га понесу кући. То, како тврде родитељи, представља проблем јер деца не знају где су погрешила, па самим тим не могу ни да уче из грешака.
„Нису још довољно велики да би запамтили цео контролни, а нису ни толико мали да не би научили из те грешке“, прича једна од мајки Мила Братановић.
Објашњава да би, као родитељи, волели да виде контролни, нарочито зато што узимају додатну наставу за своју децу.
„Доста би нам помогло када би том наставнику, који даје приватне часове, могли да покажемо контролни и укажемо на грешку коју је дете направило“, каже Братановићева.
Обавезно је обезбедити увид у контролни
Наставник је у законској обавези да контролни и писмени задатак понуди ученицима на увид као и родитељима који то затраже, каже директорка ОШ „Јован Миодраговић“ Вера Шаиновић.
Ипак, како правило о одношењу теста кући не постоји, наставници често одлучују да то не дозволе.
„Деца некад (контролни) изгубе, па не врате, дешавају се некад и злоупотребе да се нешто допише, тако да је наставник некад у проблему“, објашњава Шаиновићева.
Како каже, наставник је у обавези да у својој педагошкој документацији има и писмене провере, управо због увида од стране родитеља или евентуалне инспекције просветних надзорника који долазе у школе.
Како би се избегло губљење и злоупотреба тестова, многи наставници организују исправак контролних и писмених задатака.
Родитељска контрола грешака
Школски психолози и педагози сматрају да је веома важно да и родитељи имају увид у то где су деца погрешила, јер деца нису увек реална у процени свог знања.
Наводе да је потребно да родитељи буду укључени у читав процес – од учења до оцењивања и поправљања оцена.
Школски психолог Јелена Кенић истиче да је најбоље да родитељ има неку врсту интересовања за оно шта дете постиже и да буде у директном контакту са наставником који је дао неки контролни задатак и оценио га.
„Мање је важно која је оцена на контролном. Много је важније да родитељ добије информацију колико је дете напредовало и шта се од њега очекује“, каже Кенићева.
Отворена врата као решење проблема
Контролне и писмене задатке родитељи могу да погледају током отворених врата које организује сваки наставник.
Међутим, током једне недеље ученици имају неколико тестова, а отворена врата се често организују у периоду када је већина родитеља на послу.
Поједине школе решиле су тај проблем тако што организују отворена врата након 17 часова, али и тиме што су омогућили ученицима да фотографишу своје тестове.
Директорка ОШ „Јован Миодраговић“ Вера Шаиновић подсећа да ученици могу да користе телефоне за неки наставни процес или да фотографишу контролни.
Исто тако, и родитељ може да фотографише тест, али уз дозволу наставника.
Ипак, не дозвољавају сви наставници да деца фотографишу тестове, а поједина деца немају мобилне телефоне, тако да отворена врата остају једино решење.
Извор: РТС
Nastavnici ovo rade iz čiste samoodbrane. Prvo od dece koja su sklona da test zloupotrebe i preprave, zatim od roditelja koji ih (nećete verovati) u tome podrže. Potom od kojekakvih inspekcija koje pretresaju dokumentaciju i traže grešku, iako im je funkcija prvenstveno savetodavna, a ne kontrolna (da ne kažem istražna).
Ako bi se u nasatvnike imalo više poverenja i ako bi im bilo dopušteno da rade svoj posao bez nerazumnih pritisaka i zahteva, ne bismo se sa ovakvim problemom ni susretali.
To su čiste gluposti,zašto se onda ne dozvoljava fotografisanje,a znam iz iskustva da ne dozvoljavaju.I ne vidim potrebu za tim da stalno neko hoće da posvađa roditelje i nastavnike,nije problem ni u jednim ni u drugim već u glupim pravilima koja su svima nametnuta od ljudi koji su na pozicijama na kojim ne bi trebalo da budu.
neka nastavnici fotokopiraji kontrolne zadatke i rešen problem. Oni imaju u evidenciji, roditelji imaju uvid a dete može da vidi gde greši. Ovako, siroti nastavnici se brane a što deca ispaštaju, nikom ništa.
Kopiranje nije besplatno. Jel iz džepa treba da plati nastavnik ili će mu roditelji platiti?
Ne mogu da ponesu kući jer sve slikaju i prosleđuju, a mi koristimo iste testove godinama. Drugo, prijem roditelja i služi da roditelj, ako misli da je mnogo pametan a nastavnik glup, stručno pregleda urađeni test svog cenjenog deteta i da, naravno, ne skapira gde su greške, napravi facu kao AHA…vrati test i ode kući. Treće…čemu onda služe silne opisne ocene u aktivnostima u dnevniku gde moramo detaljno svaku dobijenu ocenu da obrazlažemo kao da radimo sa poptuno mentalno onesposobljenom decom koja prave samo minimalne napretke pa se svaka glupost beleži.
Koristite iste testove godinama? E, to je koren problema. Lenjost. Angažujte se malo pa promenite testove. Niste dovoljno stručni? Nemate vremena? Ne, nego vas nije briga. A onda vas nije briga ni za argumente koji su navedeni u tekstu.
Ne slažem se , testovi nisu isti jer svaka škola u Beogradu može da izabere drugog izdavača. Naša učiteljica slika test i pošalje na privatni majl roditelja. Imamo uvid u test i eventualne greške. To je samo stvar volje i organizacije učitelja.
Dragi Slobodane, kao neko ko predaje predmet u barem 10 razlicitih odeljenja, a za svako odeljenje pravi barem 4 grupe testova, zaista mi ne pada na pamet da sastavim 40 razlicitih testova zato sto bi roditelj da vidi test, a da istovremeno ne dodje u skolu. Niti su testovi od prosle godine, niti smo lenji i nezaiteresovani. Pre bih rekla da su nam ucenici nezainteresovani jer svako sredstvo varanja na testu dolazi u obzir, sem da se sedne i nauci gradivo.
Slobodane, da li ste Vi ikada pokušali da izradite jedan iole ozbiljniji test?
Eh, što sam i pitao, na osnovu onoga što ste napisali se jasno vidi da niste.
Optužujete nastavnike za lenjost, ponavljajući jednu raširenu stereotipiju i generalizaciju, a Vaša izjava pokazuje upravo intelektualnu lenjost.
То што користите исте тестове годинама није проблем родитеља. Друго, пријем родитеља који организујете штити ваше интересе, а не интересе деце и родитеља, зато што је та количина времена колико траје пријем недовољна родитељу да прегледа тест, утврди тачност тврдње да се ради о погрешном одговору и у књизи пронађе тачне одговоре на постављена питања. И немојте да сте бахати: ниједан нормалан родитељ не сматра да је он „паметан“ а „наставник“ глуп, већ оправдано сматрамо да су могуће lapsus calami грешке и омашке наставника јер и најбољи праве грешке. Немојте се спрдати са нашим здравим разумом јер вам то неће проћи. Будите вреднији па направите разноврсније тестове. Државно школство је јавно, а не ваше приватно предузеће где ви одлучујете да ћете да кријете тестове и ученичке одговоре на њих.
Е кад крену ови адвокати правници да …
A sto koristite iste testove svake godine? Je li ste toliko lenji ili vam je puno posla da pravite nove testove svake godine?
„Roditelj ako misli da je mnogo pametan, nastavnik glup stručno pogleda uradjeni test svog cenjenog deteta“ da li je ovo realno da neko zaposlen u prosveti ima ovakav stav?Ima roditelja koji su daleko školovaniji od pojedinih nastavnika ima i onih koji nisu, ali ne znači da je samo prosvetna struka odraz božanstva i da ima pravo da sve ostale ljude gleda sa takve visine. Osoba koja sa takvim prizvukom kaže „cenjeno dete“ nije osoba koja voli to što radi.
Kako god svoj posao imate zbog dece onih ljudi koji misle da su mnogo pametni, kako kažete. Ne radjaju se deca zato što ste baš vi nastavni kadar, vi imate posao ako ima dece
Koliko sujete u par rečenica! Vi treba da radite sa neživom prirodom. Deca su osetljiva bića. Uvek su deca nosila kontrolne zadatke kućama, a roditelji su uvek imali uvid u to šta deca rade, gde greše i šta treba da poprave.
Да имам поверење у наставника? А шта ако погреши у оцењивању на штету мог детета? Да ли је у реду да наставник не дозволи ученику да фотографише контролни и да организује отворена врата ради увида у контролне у време када морам да будем на послу? Наравно да све то није у реду и да нећу да имам поверење у таквог наставника, већ ћу да га пријавим јер ми не омогућава увид на начин да ми буде доступан. Сиктер!
Postovana,
Vidi se da ste pedagoski radnik i da volite svoj posao kao i da cenite decu i njihove roditelje. Blago nama sa takvim, dobronamernim, skolskim kadrom.
ako prijavite moze vam se desiti ono sto I meni a ja sam se zalila na nasilje
Можете да се жалите колико хоћете, јер насиље сви знамо шта је, не треба нам завршен правни факултет да бисмо га препознали. Ваше, евентуално, тумачење родитељског захтева да му/њој учините доступним оцењен контролни или писмени рад његовог/њеног детета као насиље над вама, би значило да сте дубоко психички поремећени и отворило би многа питања у вези са вама. Целокупно своје школовање сам „одробијао“ у Београду и оправдано тврдим да у државним просветним установама ради, нажалост, превелики број агресивних, екстремно фрустрираних, искомплексираних, депресивних, нарцисоидних и људи осталих негативних профила. Све њих сам имао за наставнике и осетио их „на својој кожи“. У основној школи сам доживљавао да наставници устану на леву ногу и на настави поделе свим ученицима јединице (и онима који заслужују и онима који знају за веће оцене). У гимназији се дешавало да наставник изађе усред часа из учионице и остави дневник на столу, а онда се агресивни ученици сјате код катедре па уписују петице себи и својим другарима. Е, то је насиље, а ја ћу се, као родитељ, борити свим средствима и снагама против тога и нећу дозволити да моје дете пролази кроз све то онако како сам пролазио ја. А ви ставите прст на чело, размислите о свему овоме још једном пред спавање, и све ће вам постати кристално јасно.
Tako je!
Mi roditelji samo želimo da vidimo kontrolni kao sto je bilo i pre da vidimo gde je dete pogresilo nista nam ne znači ocena koju je dete dobilo niti smo protiv nastavnika zamislite da treba da idemo na otvorena vrata kod svakog nastavnika to je čista glupost
bas zato sto ih nose kuci zato se i zloupotrebljava pa kruze testovi.
roditelji koji to rade i vezbaju decunuz pomoc tih testova iz skole od prosle god ili drugog odeljenja …cine medvedju uslugu a ne znanje detetu . sve je pogresno u sistemu …brz prelazak kroz gradivo , kontrolni koji su relevantniji od odgovoranja …sve je otislo u …
Како злоупотребити фотографију теста? Слањем инспекцији? То није злоупотреба, него самоодбрана.
To i jeste srž problema.
zadatak: u odeljenju ima 30 učenika, ako učiteljica svakom učeniku da po dve jabuke, koliko jabuka učiteljica treba da podeli đacima ?
Dete uradi ovako 30*2=60
Zadatak poništen učiteljica precrta i napiše 30:2 =15 i komentar crvenom bojom Nisi razumela zadatak ! Raditi na razumevanju tekstualnih zadataka!
5 poena manje – ocena manje. Naravno nije ti jasno kakva je to matematika. Pitam kako zadatak nije tačan ona žuri i nema vremena više za to
Radim u jednoj osnovnoj školi u Nemačkoj. Svaki test/kontrolni/pismeni… vraćamo deci na korekturu i roditeljski potpis. Deca onda vraćaju potpisane i korigovane radove u školu. Ja pregledam korekture da vidim da li je dete razumelo grešku i tačno uradilo zadatak. Ako nije, iskoristim par minuta na pauzi da mu lično ukažem na grešku i objasnim kako treba da postupi.
Ovde, međutim, i iz teksta i iz komentara proizlazi jedan osnovni problem a to je nepoverenje, kako u odnosu nastavnik -učenik tako i u odnosu nastavnik – roditelj.
Onog trenutka kada sve strane budu shvatile da smo svi jedan tim I da nam je svima isti cilj – da deca nešto nauče, biće svima lakše da prihvate i razumeju one druge strane u tom timu.
Roditelji slikaju testove i šalju drugim roditeljima čija deca nisu još imala test. Njima je bitna ocena a ne znanje. Tako da sam ja protiv donošenja i slikanja testova. Dođeš lepo u školu ako ti nešto nije jasno.
Ni banka im ne radi kad su oni slobodni, ni opstina ni ko zna sta sve drugo. I niko nije duzan da im nesto podnosi na uvid. Otvorena vrata su svake nedelje, mail profesora dostupan. Roditelji ucestvuju u procesu, ok, nek prate koliko dete uci i sta uci, sta ima sutra i sl. Niti su kompetentni nit su u situaciji da ocenjuju i propituju profesora. Ne poducavam njih, nego dete. Sto rece jedna majka ovde u koment, sikter bre!
Uvek su đaci nosili pismeni zadatak kući roditeljima na uvid. Kako da se pomognete detetu?Traže da se dođe u školu.Moje dete ide stalno pre podne,ima pismeni iz SVIH predmeta, uključujući i muzičko!Da li to znači da ja moram svaki dan da idem u školu da BiH zamolila nastavnike da mi daju kontrolni na uvid. U dvadeset prvom veku ne mogu da slikaju kontrolni i okače u e dnevnik.Pišu mi budalaštine a ono što je bitno ne.Svuda u Evropi tako rade.Ako mene pitate, školstvo i ti koji tamo rade su no comment.Namerno ne kažem pedagoški radnici jer njihovi postupci nisu pedagoški. Nikada nisam molila ni za jednu ocenu, doživljavala sam svašta da pročitam u tom e dnevniku.Na kraju sam jednom otišla da vidim pismeni iz hemije,moja struka, dala mi je papir koji je bio tri meseca ranije, sa bodovima koji su bili sa tri decimale. O onome što sam pročitala i o predavanjima i organizaciji tog predmeta neću da komentarišem. Interesuje me šta tačno rade psiholozi i pedagozi po školama? Svi smo mi išli u školu,i imali razne likove za nastavnike i profesore…ali ovo danas!U moje vreme su nastavnici baš, baš retko išli na bolovanja ili menjali časove. Ili su tada,u SFRJ,bili mnogo zdraviji ili su bili neuporedivo odgovorniji prema instituciji škole. BUKVALNO svakog dana,CELOG školovanja nemaju časove po rasporedu.Uvek neko ne dođe.
FRAPIRANA sam školstvom.Iskreno kajem se što sam ostala u Srbiji.
Moja deca neće.Treba mnogo generacija da bi se ovo ispravilo.
Roditelji imaju uvid u lontrolne na individualnom i roditeljskom.Fotografisanje nije dozvoljeno zbog roditeljskih zloupotreba i javnog objavljivanja. Deca,a i roditelji prepravljaju odgovore,pišu komentare,ne vraćaju kontrolni….. Kontrolni stoje u portfoliju učenika i roditelj može ivek da ih vidi. Nastavnik kraj zadatka ispisuje ili ispravlja grešku i dete odlično zna gde je pogrešilo. Svako dete dobije na uvid rad i može da pita sve što mu nije jasno,a najčešće im je sve jasno,jer je u pitanju nerazumevanje pročitanog,neznanje ,nepreciznost i brzopletost.
Kada su naši roditelji išli u školu da gledaju kontrolni zadatak? Moji nikad za sve vreme školovanja. Dete koje odgovorno ,vredno i kulturno nema problem ni sa kontrolnim ni sa nastavnicima. Nastavnik ne voli loše ocene i uvek izvlači i gleda kako da da veću ocenu ima i suprotnih izuzetaka,ali srećom su retki.
Dođite u školu i izađite sa posla,pa izađete i kada morate u poresku,banki,u DZ… pa možete i u školu. Ako je vašem detetu potreban tutor za sve predmete onda vi kao roditelji niste odradili svoj posao kako treba ili imate prevelika očekivanja,a pregled kontronih zadataka neće mnogo pomoći!
ako prijavite moze vam se desiti ono sto I meni a ja sam se zalila na nasilje
Можете да се жалите колико хоћете, јер насиље сви знамо шта је, не треба нам завршен правни факултет да бисмо га препознали. Ваше, евентуално, тумачење родитељског захтева да му/њој учините доступним оцењен контролни или писмени рад његовог/њеног детета као насиље над вама, би значило да сте дубоко психички поремећени и отворило би многа питања у вези са вама. Целокупно своје школовање сам „одробијао“ у Београду и оправдано тврдим да у државним просветним установама ради, нажалост, превелики број агресивних, екстремно фрустрираних, искомплексираних, депресивних, нарцисоидних и људи осталих негативних профила. Све њих сам имао за наставнике и осетио их „на својој кожи“. У основној школи сам доживљавао да наставници устану на леву ногу и на настави поделе свим ученицима јединице (и онима који заслужују и онима који знају за веће оцене). У гимназији се дешавало да наставник изађе усред часа из учионице и остави дневник на столу, а онда се агресивни ученици сјате код катедре па уписују петице себи и својим другарима. Е, то је насиље, а ја ћу се, као родитељ, борити свим средствима и снагама против тога и нећу дозволити да моје дете пролази кроз све то онако како сам пролазио ја. А ви ставите прст на чело, размислите о свему овоме још једном пред спавање, и све ће вам постати кристално јасно.
Предајем математику више од тридесет година и увек сам давао и дајем тестове деци да их носе кући, а не морају ни да ми их врате.
Смисао је да сагледају на миру где су погрешили. До сада се није десила ниједна злоупотреба ни од деце, а ни од њихових родитеља.
Ако ће ми неки просветни инспектор, који гледа само папирологију, то замерити ме уопште не дотиче.