Roditelji đaka žale se da mnogi nastavnici ne dozvoljavaju deci da kontrolne zadatke ponesu kući. Pošto su nastavnici u obavezi da u svojoj pedagoškoj dokumentaciji imaju kontrolne zadatke, oni ih ne daju đacima iz straha da ih neće vratiti. Uvid u test je zato moguć roditeljima koji dođu u školu.
Roditelji osnovaca se žale da njihova deca nisu imala prilike da vide kako su uradili kontrolni zadatak ili da nisu mogli da ga ponesu kući. To, kako tvrde roditelji, predstavlja problem jer deca ne znaju gde su pogrešila, pa samim tim ne mogu ni da uče iz grešaka.
„Nisu još dovoljno veliki da bi zapamtili ceo kontrolni, a nisu ni toliko mali da ne bi naučili iz te greške“, priča jedna od majki Mila Bratanović.
Objašnjava da bi, kao roditelji, voleli da vide kontrolni, naročito zato što uzimaju dodatnu nastavu za svoju decu.
„Dosta bi nam pomoglo kada bi tom nastavniku, koji daje privatne časove, mogli da pokažemo kontrolni i ukažemo na grešku koju je dete napravilo“, kaže Bratanovićeva.
Obavezno je obezbediti uvid u kontrolni
Nastavnik je u zakonskoj obavezi da kontrolni i pismeni zadatak ponudi učenicima na uvid kao i roditeljima koji to zatraže, kaže direktorka OŠ „Jovan Miodragović“ Vera Šainović.
Ipak, kako pravilo o odnošenju testa kući ne postoji, nastavnici često odlučuju da to ne dozvole.
„Deca nekad (kontrolni) izgube, pa ne vrate, dešavaju se nekad i zloupotrebe da se nešto dopiše, tako da je nastavnik nekad u problemu“, objašnjava Šainovićeva.
Kako kaže, nastavnik je u obavezi da u svojoj pedagoškoj dokumentaciji ima i pismene provere, upravo zbog uvida od strane roditelja ili eventualne inspekcije prosvetnih nadzornika koji dolaze u škole.
Kako bi se izbeglo gubljenje i zloupotreba testova, mnogi nastavnici organizuju ispravak kontrolnih i pismenih zadataka.
Roditeljska kontrola grešaka
Školski psiholozi i pedagozi smatraju da je veoma važno da i roditelji imaju uvid u to gde su deca pogrešila, jer deca nisu uvek realna u proceni svog znanja.
Navode da je potrebno da roditelji budu uključeni u čitav proces – od učenja do ocenjivanja i popravljanja ocena.
Školski psiholog Jelena Kenić ističe da je najbolje da roditelj ima neku vrstu interesovanja za ono šta dete postiže i da bude u direktnom kontaktu sa nastavnikom koji je dao neki kontrolni zadatak i ocenio ga.
„Manje je važno koja je ocena na kontrolnom. Mnogo je važnije da roditelj dobije informaciju koliko je dete napredovalo i šta se od njega očekuje“, kaže Kenićeva.
Otvorena vrata kao rešenje problema
Kontrolne i pismene zadatke roditelji mogu da pogledaju tokom otvorenih vrata koje organizuje svaki nastavnik.
Međutim, tokom jedne nedelje učenici imaju nekoliko testova, a otvorena vrata se često organizuju u periodu kada je većina roditelja na poslu.
Pojedine škole rešile su taj problem tako što organizuju otvorena vrata nakon 17 časova, ali i time što su omogućili učenicima da fotografišu svoje testove.
Direktorka OŠ „Jovan Miodragović“ Vera Šainović podseća da učenici mogu da koriste telefone za neki nastavni proces ili da fotografišu kontrolni.
Isto tako, i roditelj može da fotografiše test, ali uz dozvolu nastavnika.
Ipak, ne dozvoljavaju svi nastavnici da deca fotografišu testove, a pojedina deca nemaju mobilne telefone, tako da otvorena vrata ostaju jedino rešenje.
Izvor: RTS