Умокравање је један од најчешћих проблема дечјег доба.
Зашто настаје умокравање?
Разлози су бројни.Овога пута ћемо говорити о енурези као најчешћем разлогу примарног ноћног умокравања код деце.
Шта је то примарно ноћно умокравање?
Примарно ноћно умокравање подразумева да дете никада није престало ноћу да се умокрава, или прецизније да није постојао период дужи од пола године да се дете није умокрило ноћу при чему се умокри бар 2 пута недљно.
Шта је то секундарно ноћно умокравање?
За дете кажемо да има секундарно ноћно умокравање, ако је појави ноћног умокравања претходио период дужи од пола године да се није умокрило. Ово умокравање се најчешће јавља после неког стресног догађаја у животу детета или је последица поремећаја у функцији мокраћне бешике, када поред ноћног умокравања дете најчешће има и влажење веша током дана.
Који су разлози за настанак примарног ноћног умокравања?
На срећу, код само малог броја деце умокравање настаје као последица урођеног или током живота стеченог оштећења или обољења:
– нервних структура одговорних за правилно функционисање мокраћне бешике,
– мокраћне бешике и
– мокраћних канала или мишића
Код највећег броја деце, која су здрава, ноћно умокравање настаје као последица развојних поремећаја нервне и психолошке контроле мокрења:
– функционалних поремећаја мокрења или
– енурезе
Код деце са функционалним поремећајима мокрења ноћно умокравање настаје као последица поремећаја у функцији мокраћне бешике и таква деца поред ноћног умокравања обично имају и проблеме са мокрењем током дана, мокре ређе или чешће него што је то очекивано за узраст, „лења су да мокре” или „трчкају сваки час у веце”, влаже веш и током дана, често имају проблема са мокраћним инфекцијама.
Код деце са енурезом функција мокраћне бешике је потпуно нормална, пражњење мокраћне бешике је комплетно али се дешава, мимо воље детета у сну. Током дана, у будном стању дете је суво и никада нема проблема са мокраћним инфекцијама.
Седамдесет до 80% све здраве деце после пете године живота са примарним ноћним умокравањем има енурезу те ћемо данашњи разговор посветити енурези
Споменули сте пету годину живота, зашто?
Успостављање контроле мокрења је развојни процес. Највећи број деце успостави контролу мокрења, односно скине пелене и контролише мокрење измедју 2. и 3. године живота. Повремено умокравање ноћу до 5. године се не сматра поремећајем, али уколико дете настави да се умокрава ноћу и после 5. године живота, треба потражити помоћ педијатра.
Колико је честа енуреза код деце?
Према подацима из светске литературе у узрасту од 5 година свако 4.-5. дете има енурезу. При поласку у школу свако десето, или сликовитије речено у сваком разреду основне школе 2-3 детета се ноћу умокрава. Са узрастом се број деце са енурезом смањује. Тако, у узрасту од 10 година 7% деце има овај проблем. Енуреза је чешћа код дечака него код девојчица. Према светским статистикама 1-2% деце наставиће ноћу да се умокрава и у одраслом добу.
Ако ме питате колико је честа енуреза у нашој средини, то не могу прецизно да одговорим јер такви подаци, за сад, не постоје.
Који су разлози за настанак енурезе?
Од бројних разлога за које се веровало да су узрок енурезе, данас се зна да су најзначајнији:
– повећано стварање мокраће у сну
– породични, односно генски фактори
– чврст сан
– снижен „функционални“ капацитет мокраћне бешике у сну
У породицама деце са енурезом, постоје и други чланови ближе или даље фамилије који су у периоду детињства имали исти проблем. Зна се да уколико су се оба родиитеља ноћу умокравала као деца вероватноћа да ће се и њихово дете умокравати је 75%. Ако је само један родитељ имао овај проблем у детињству вероватноћа је 25% да ће се и његово дете умокравати. Последњих десетак година идентификовано је неколико гена који су од значаја за настанак енурезе. Што се сна тиче, а то родитељи деце са енурезом јако добро знају, деца са енурезом су чврсти спавачи.
Повишен праг буђења, односно чврст сан, је такође генски условљен, тако да у породицама деце са енурезом има и других чланова са проблемом тешког буђења. Код највећег броја деце са енурезом током ноћи постоји повећано стварање мокраће. Ово настаје као последица поремећаја у ритму лучења једног неуропептида, вазопресина, који се лучи у мозгу и који на нивоу бубрега регулише количину и густину створене мокраће. Код деце са енурезом смањено је његово лучење током ноћи, те се ствара већа количина мокраће, коју мокраћна бешика не може да задржи те се дете невољно ноћу умокри.
Које су најчешће заблуде везане за енурезу?
Једна од најчешћих је да је енуреза последица психолошких проблема или психолошког профила детета. Истина је да деца са енурезом, посебно ако се лечење не започне на време, те проблем дуже траје, имају бројне психолошке проблеме, емотивне и социолошке поремећаје, али они су увек последица, а не узрок енурезе.
Честа је заблуда да се енуреза не може излечити или да је не треба лечити јер ће сама престати. Енуреза се код највећег броја деце може излечити. Иако 15% деце са енурезом годишње може спонтано престати да се умокрва, свако умокравање које дуже траје носи ризик од развоја озбиљних последица на ментални, емотивни и социјални развој личности детета, који могу постати трајни и у одраслом добу:
– Деца са енурезом се осећају различитом од својих вршњака који се не умокравају, развија се осећај кривице
– Деца са енурезом покушавају да сакрију свој проблем од околине, повлаче се у себе, постају несигурна, избегавају контакте са вршњацима, што води у њихову социјалну изолацију.
– Бројне студије показују да је самопоштовање деце са енурезом значајно снижено не само у односу на вршњаке без енурезе, већ и у односу на децу са тешким хроничним болестима. Оно што охрабрује је да уколико се са терапијом крене на време, сви ови проблеми су пролазни, и детету се пружа могућност да одрасте у психички здраву и социолошки добро адаптирану особу.
Неретко се верује и да је енуреза последица свесне реакције детета, његовог бунта или покушаја да изврши притисак на родитеље као би остварило неки свој циљ, или придобије њихову наклоност. Ово је једна од веома озбиљних заблуда због које родитељи неретко прибегавају кажњавању, које некад води и злостављању детета. Према подацима из литературе највећи проценат злостављане деце школског узраста чине управо деца са енурезом. Друга грешка, коју родитељи чине, заснована на веровању да се дете свесно умокрава је „повлађивање” детету, што је једнако лоше као и кажњавање. Због свега овога поново наглашавам да се дете не умокрава ноћу свесно и да дете није криво за проблем због кога оно највише пати.
Често се заборавља да енуреза није проблем само детета, то је проблем целе породице и често разлог за поремећај односа разумевања и хармоније у породици што додатно има неповољан утицај на развој личности детета.
Из свега што сте нам до сада рекли јасно је да децу са енурезом треба лечити. Рекли сте и да се енуреза код највећег броја деце може трајно излечити. Па како се лечи, и кад лечење треба започети? Коме треба да се обрате се родитељи детета са енурезом за помоћ?
Да, децу са енурезом треба лечити. Родитељи треба да се обрате надлежном педијатру који ће из разговора са родитељима и дететом, на основу прегледа и малог броја неинвазивних испитивања утврдити о ком типу умокравања се ради и започети одговарајућу терапију.
Оптимално време за започињање терапије код деце са енурезом процењује се индивидуално, али лечење даје најбоље резултате ако се започне до поласка у школу.
Избор терапије код деце са енурезом зависи од природе основног поремећаја који је довео до енурезе.
Код највећег броја деце са енурезом разлог за умокравање је велика количина мокраће које се ствара током ноћи, о чему је већ било речи, те је и терапија усмерена ка том поремећају. Према препоруци Светске здравствене организације и Интернационалног друштва за инконтиненцију лек избора за лечење овог типа енурезе је Дезмопресин који надокнађује недостатак вазопресина током ноћи и тиме регулише количину и густину мокраће која се ноћу ствара. Лек прописује педијатар и на редовним контролама прати његов ефекат и прилагођава дозу лека сваком детету.
Током примене лека дете се мора придржавати упутстава добијених од педијатра као би лечење било успешно. Искуства у лечењу Дезмопресином базирана су на примени лека од преко 40 година.
Код деце са енурезом код које је основни разлог за умокравање смањен капацитет мокраћне бешике, лечење се спроводи применом Енуреза аларма, који након детекције умокравања производи звучни аларм са циљем да пробуди дете, да би отишло до тоалета где треба да заврши мокрење. Након тога дете треба да се пресвуче само или уз помоћ родитеља. Примена енуреза аларма захтева активно учешће родитеља, високу мотивисаност целе породице. Не препоручује се код деце која се више пута током ноћи умокре, или у породицама где има више деце.
Ова два терапијска протокола, Дезмопресином и Енуреза алармом се код неке деце могу спроводити истовремено.
Лечење обично траје 6 месеци, а по потреби и дуже. Успешност зависи од мотивисаности детета и целе породице, и поштовања упутстава педијатра, а пре свега од изграђеног односа поверења на релацији дете-родитељ-педијатар-дете.
У лечење деце са енурезом, о којој се овом приликом било речи, уколико се са закашњењем започне терапија, те већ дође до развоја поремећаја у менталној, емотивној или социолошкој сфери личности детета, неопходно је да се укључе поред педијатра и дечји психолози, неуропсихијатри или педагози и социјални радници како би се детету омогућило да израсте у здраву особу.
Који је савет родитељима деце која се ноћу умокравају?
Једна од најчешћих дилема коју родитељи имају је како се поставити према детету које се ноћу умокрава. Да ли покушавати са наградама или похвалама за суве, а казнама или уценама за мокре ноћи? Најједноставнији одговор је ни једно ни друго није добро јер лоше утиче на псхихолошки и емотивни развој детета. Потребно је посматрати умокравање, као и сваки други здравствени проблем и после 5. године живота потражити помоћ педијатра. До тада треба бити стрпљив, не будити дете ноћу да се измокри, већ га оставити да спава са пеленама или у од влажења обезбеђеној постељи. Иако се буђењем детета може постићи да постеља и дете остану суви, ово неповољно утиче на успостављање дневно-ноћног ритма сна и секреције вазопресина што одлаже сазревање вољне контроле мокрења.
Умокравање детета је један од најтрауматичнијих догађаја у детињству, али није срамота ни за дете ни за породицу и о овом проблему не треба ћутати. Уколико изградимо колективну свест о томе да га прихватимо на прави начин, учинићемо да дете и његова породица, поштеђени стреса и трауме, уз помоћ педијатра нађу решење.
Проф. др Мирјана Костић, нефролог, начелник Центра за хемодијализу и трансплантацију бубрега, Тиршова