Зашто деца свађалице постају успешнија и срећнија

децембар 29, 2015

Сви родитељи се свађају са својом децом. Добро дошли у стваран свет. Оно што не знају сви родитељи је да је то заправо добра ствар. И док се ви нервирате што ваша деца непрекидно тестирају ваш ауторитет, померају границе вашег стрпљења, треба да имате на уму да је ово потпуно нормалан део емоционалног и социjалног развоја детета. Заправо, кад се ваше дете опире ауторитету, посматрајте то као вежбу која ће му омогућити да развије емоционалне вештине потребне да би се сутра добро снашло у свету одраслих људи. Нека то буде искуство из којег ћете научити и ви и ваше дете.
dete svadja
Ево неколико савета како да ове расправе држите под контролом и како да их учините корисним за дете. Коначно, ако се потрудите, сигурно и сами из њих можете нешто научити.

Они само желе мало контроле

Добро је за децу да науче да свој живот држе под контролом, својом контролом. Кад смо веома млади, не смета нам да неко други контролише све што радимо, али, како растемо тако се развија и наша потреба да свој живот сами контролишемо. Супротстављање родитељима, као најважнијем ауторитету у најмлађим данима, важан је део сазревања и одрастања. Клинички психолог Кели Фланаган објашњава да је неспособност да кажемо „НЕ”, да поставимо сопствене границе, један од најчешћих разлога за људску патњу у одраслој доби. Та неспособност, погађате, најчешће је резултат снажног ауторитета родитеља који у детињству не дозвољавају детету да каже „НЕ”.

Мале животне лекције

Расправе долазе у свим облицима, величинама и интензитетима. Добра ствар је то што свака свађа, ако умете да њом управљате, води ка продуктивној дискусији. Ако вам деца не одговарају, већ вас слепо слушају, како ћете створити отворен однос и здраву комуникацију где свако има право да изрази свој став? Дакле, то што „његова увек мора да буде последња” је одлична особина – само ако је ви, као родитељ, правилно развијате.

Научите дете да преиспитује ауторитет

Да ли бисте волели да ваше дете одрасте слушајући увек све што други говоре? Знам, најлакше би било кад би могло да буде послушно вама, баки, деки, учитељу, а да са другом децом буде борбено, отворено и да јасно изражава свој став. Али то није могуће. Ако их научите да беспоговорно слушају вас, учите их да сутра беспоговорно слушају лоше шефове, корумпиране политичаре, карактерне пријатеље који ће увек наметати свој став док ваше дете ћути. Ако ваше дете не научи у детињству да преиспитује ауторитет и то с људима које највише воли, како ће то радити са странцима који имају позицију и моћ? Помозите детету да научи да буде Давид у борби против Голијата, уместо да га учите да нешто ради „зато што сте ви тако рекли” и да слепо прихвата све што му се сервира.

Научите дете да се бори

Звучи горе него што смо мислили. Хтели смо да кажемо да одвојите мало времена и научите дете основним правилима расправе – без физичког насиља, вређања, великих емоционалних испада, вриштања, трескања вратима. Наравно, ова правила морате и сами поштовати. Ако псујете, називате дете ружним именима, вичете, немојте се сутра питати од кога је научило све те ружне речи и ружно понашање. Од вас, наравно.
Да би сете научило ова правила, биће сигурно потребно време и стрпљење, бацање и вриска неће престати одједном. Али ако на то не будете реаговали давањем детету онога што покушава да добије хистеријом већ стрпљиво и подстицањем здраве расправе, предлагањем алтернативних решења, добићете дете које ће сутра бити вредан члан друштва.

Увек послушајте шта дете има да каже

Сви они које знате да су добри говорници и да умеју да дискутују, сигурно умеју и да саслушају. То је један од највећих изазова – саслушати противника кад у жару дискусије имате толико тога и сами да кажете. Иако сте ви одрасли у расправи с децом, пажљиво слушање њиховог мишљења, чак и кад је вама потпуно јасно да нису у праву, научиће их да схвате колико је битно слушати кад неко други говори. Дечји психолог Ричард Вајсбурд „родитељи који поштују мишљење своје деце имају много веће шансе да одгаје децу која ће сутра бити независана, чврста, која сама формирају ставове и не дозвољавају да их понесе мишљење масе”.
Дакле, то што „њихова увек мора да буде последња” није разлог да будете незадовољни и мислите да нисте изградили ауторитет као родитељ. Напротив, то је ваша прилика да осгајите независно дете које ће користити увек своју главу, чак и кад су у питању ваши захтеви према њему. Тешко јесте, али сачекајте само још мало да одрасту, видећете колико ћете бити поносни…
A.Ц.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама