Ima li i vaše dete omiljenu knjigu, onu koju želi da čita ponovo i svaki dan?
Ili, još gore – da mu VI čitate ponovo, ponovo i ponovo?
Sigurni smo da znate napamet svaku reč.
Toliko ste joj se radovali kada ste je kupili, sviđa vam se njen pametan, primeren tekst, ilustracije su prelepe… ali sada vam je već stvarno dosta!
Ne možete više. Ponekad čak poželite i da je nema?
O, da! Mnogi roditelji vas potpuno razumeju. I oni su u istom problemu, ni njima se više ne čita ta knjiga i znaju koliko sve to može biti naporno.
Međutim, pre nego što stvarno sakrijemo/bacimo/sklonimo dotičnu knjigu, možda da još jednom razmislimo.
Da probamo u dobrim stvarima naći inspiraciju za ono čuveno „Čitaj mi ponovo!“
Možda na prvi pogled zvuči neverovatno, ali – iznenadićete se koliko se dobrih stvari krije u ovoj (naizgled dosadnoj) situaciji.
Rečnik i prepoznavanje reči
Što više čitate svom detetu, ono više bogati svoj rečnik. Kada dete sluša istu knjigu više puta, ono prepoznaje i usvaja veliki broj reči iz datog književnog dela. Sav taj tekst koji i mi pamtimo čitajući – pamti i dete takođe. I to je dobro. Zato treba ohrabrivati dete u ponovnom čitanju, jer na taj način ono bogati svoj vokabular, koji je prvi pokazatelj usvojenog znanja i rada s detetom. Deca kojima se redovno čita od najranijeg perioda imaju veoma izgrađene i bogate vokabulare, i do nekoliko puta bogatije od dece kojima se ne čita. Ta deca se uvek izdvajaju po govoru i poznavanju reči i termina, i lako ćete ih prepoznati u grupi dece.
Forma i ritam
Slušanje omiljene knjige koju mu čitate, pomaže detetu da se upozna sa osnovnom formom i ritmom određenog pisanog sadržaja. Zato što jezik ne čine samo reči, nego i njihov zvuk i međusobni odnosi. Forma književnog dela može oblikovati i ritam čitanja, posebno kod dece koja se tek upoznaju sa svojim jezikom. Ovo se pre svega odnosi na poeziju za decu, tj.pesmice koje se uče prve, i uvode decu u svet književnosti. U pesmicama dete upoznaje rime, i one ga lako vode do sledeće reči, do sledeće strofe, i na kraju do sledeće pesmice koju će poželeti da čuje ili nauči. Zato su pesmice, kao prva i osnovna književna forma za decu, mnogo važne za celokupan književni svet, koji tek čeka da bude upoznat.
Izražajnost
Izražajnost u čitanju teksta ogleda se pre svega u artikulaciji glasova, intonaciji, dikciji, jačini, visini i boji glasa, akcentima i emotivnoj obojenosti onoga što čitamo. Zato ponavljanje čitanja istog sadržaja dozvoljava detetu i razvoj svih osobina koje krase dobro čitanje. Takođe, izražajno čitanje je vrlo prijatno, ugodno, smešno, tužno, jednom rečju – zabavno za decu.
Verujemo da znate kako vaš mališan reaguje na vaš glas koji oponaša zeku, vešticu ili vuka?
I ako jednom dete na ovaj način zavoli knjigu, ono će sigurno, vođeno ovim emocijama, tražiti i nove sadržaje, imitirati svoje omiljene junake, razvijati maštu i buditi kreativnost u sebi.
Razumevanje
Čitanje iste priče ponovo i ponovo pomaže detetu da razume sve delove priče: od sadržaja do likova i onoga što oni predstavljaju. Razumevanje i jeste poenta čitanja, zato svaki put kada dete čuje priču, ono je sve bolje i bolje razume. Svaki prolazak kroz tekst ili liustracije, vodi dete duboko u značenje priče i priprema ga za druge, složenije sadržaje u budućnosti. Često se dešava da mališani uz ponovno čitanje samostalno dolaze do skrivenih značenja, do rešenja problema ili do simboličkih vrednosti onoga o čemu se govori. S ovog aspekta, ponovno čitanje podstiče na dublje razmišljanje, stvaranje sinapsi u mozgu deteta i razvoj kritičkog mišljenja.
Samopouzdanje
Izražajno i čitanje s razumevanjem, zajedno grade čitalačko samopouzdanje kod dece. Mališani koji razumeju priču tako da su im jasne sve reči, rečenice i događaji u njoj, mnogo su sigurniji u svoje čitalačke spoosobnosti i mnogo više uživaju u čitanju. Takođe, oni imaju veću želju da nauče slova, da samostalno čitaju, a kasnije i da samostalno uče. Mala deca koja imaju omiljeno štivo, vrlo često uzimaju knjigu i „čitaju“ njen sadržaj svojim drugarima, gostima i ljudima u njihovoj blizini. Verujući u sebe i usvojeni sadržaj, oni na taj način pokazuju koliko su sigurni u svoje poznavanje materije i sebe, kao malog čitaoca.
Svi navedeni razlozi koji idu u prilog zahtevu „čitaj mi ponovo“ – verovatno neće olakšati vaše ponovno čitanje, ali će svakako pomoći da u toku njega ostanete budni.
Takođe, važno je i imati na umu da rano upoznavanje sa slovima, rečima, načinom građenja rečenica, stihovima i rimama… sve to dovodi do savršenog početka sticanja novih saznanja i pripremu mališana za školsko učenje.
Deca koja u ranom periodu savladaju osnovne veštine čitanja, lakše prihvataju svo školsko gradivo, ne trebaju pomoć pri čitanju zadataka i učenju lekcija, a to je veoma velika pomoć, kako za dete koje se susreće sa školskim sistemom, tako i za roditelje.
Jer – čitanje je osnova učenja.
Izvor: http://www.eci-pec.rs/