Neretko se dešava da se između roditelja i baka i deka stvara konflikt kada se radi o odgajanju dece. Bake i deke dozvoljavaju stvari koje mame i tate ponekad smatraju nedopustivim. Naravno, neka pravila se moraju poštovati, ali pročitajte razloge zbog kojih jedna mama nema ništa protiv da “rodbina” aktivno učestvuje u vaspitanju njene ćerke.
Jedan od razloga je da, kao mama koja ne radi, nemam “višak” novca kojim bih iskvarila svoje dete. Zbog toga drage volje dopuštam bakama i dekama (uključujući i članove šire familije) da našoj ćerkici kupuju različite stvari. Samo tokom prošlog meseca kupili su nekoliko pari cipela, finih haljina i naravno – igrački. Ukoliko su baš rešili da potroše deo svoje penzije na kupovinu dečje kuhinje sa kojom će naše dete izgledati kao da nastupa u nekoj od emisija u kojoj učestvuju profesionalni kuvari, nemam nameru da ih u tome sprečavam.
Puštam ih i da je grle i ljube, kao i da je teše kada počne da plače. U pravim trenucima, ostavljam je da prenoći kod bake i deke. Čak im dopuštam da joj daju slatkiše.
Nisam neodgovorna kao roditelj, i nemam nameru da odgajam nezahvalno dete, ali smatram da su razlozi koji stoje iza mog stava opravdani.
Potičem iz sredine u kojoj su velike familije deo kulture. Zahvalna sam što kao roditelj koristim prednosti shvatanja da je detetu roditelj „celo selo“, jer tako osećam da je moje dete okruženo ljubavlju čitave rodbine. Prava je čarolija gledati kako pored mene i oca, moja beba razvija odnose i sa drugima.
Ja imam svoja pravila kod kojih ne pravim kompromise, i svima ih saopštavam bez uvijanja. Na primer, nije joj dozvoljeno da gleda TV, niti da uzima elektronske uređaje. Nije joj bilo dozvoljeno da jede slatkiše dok ne napuni 2 godine. Moja pravila su jasna i ja ih dosledno i uspešno primenjujem. Međutim, kada dete ostavim kod nekoga „u selu“, ne mešam se previše u pravila koja tamo važe. Sa punim poverenjem očekujem da neće pretvoriti moje dete u manipulatora i uobraženu nevaljalicu.
Zaista ne očekujem da bi iko detetu dao pola kolograma čokolade za jedan obrok. Naprotiv, sigurna sam da ljudi znaju kako je teško voditi računa o detetu koje obožava slatkiše. Isto tako znam da niko neće baš da troši ušteđevinu da bi mojoj ćerki kupio igračke koje koštaju više od namirnica za kuću za sedam dana. Radi se o razumnim odraslim osobama koje znaju da vode računa o svojim finansijama. Ni malo ne sumnjam da joj neće dopustiti da bude bezobrazna ili da se sa njima raspravlja, samo zato što im je simpatična. Svi oni znaju koliko je važno osnovno kućno vaspitanje.
Kao što vidite, imam puno poverenja u sve ove ljude. Sa njima imam dobre dugogodišnje odnose. Među njima su i neki kod kojih sam i sama odrastala, a isto važi i za mog supruga. Ne vidim ništa loše u tome da im dopustim da razvijaju “svoje” odnose sa mojim detetom.
Svesna sam da sam ja ta koja snosi odgovornnost za budućnost mog deteta, i da je za nju važno da se razvije u vrednu, obzirnu i osećajnu osobu. Iako je važno da postoje pravila koja se poštuju, postoje i druge stvari koje utiču na njen razvoj. Za nju je takođe važno da izgradi odnose sa drugim ljudima i da stekne osećaj sigurnosti. Zbog toga ne želim da imam negativan stav prema babama i dedama samo zato što su njihova pravila drugačija od mojih.
Ovako dakle stoje stvari: ja sa roditeljima mojih roditelja imam divan odnos. I još nešto – verovatno su i oni mene po malo razmazili… na svoj način, i svojom ljubavlju za mene – dopuštajući mi stvari koje mi inače ne bi bile dopuštene; kupujući mi stvari koje roditelji nisu; spremajući poslastice koje roditelji nisu čak ni stavljali na spisak za kupovinu. Postupali su sa mnom na jedan drugačiji način, ali to ne znači da su me iskvarili.
Želim da i moje dete odrasta na ovaj način. Želim da i ona od svojih baka i deka, tetki, stričeva i ostalih dobija sve one stvari koje ne može da dobije od mene i oca. Želim da od njih nauči sve ono što ne može od nas – čak i po cenu da im se tako pruži prilika da je „razmaze“ svojom pažnjom.
Izvor: eci-pec