Većina roditelja će se, u nekom trenutku ranog detinjstva svoje dece, suočiti sa njihovim izlivima besa, histerije, tantrumima ili kako ko zove ove emocionalne ispade kod male dece. A većina te većine čuće jedno od dva objašnjenja – „razmazio si ga“ ili „privlači pažnju“. Vrlo često su tačna, zapravo oba. Prvi sledeći savet koji će roditelj dobiti je da, ovakvo ponašanje ili ignoriše ili strogo kazni, kako detetu ne bi palo na pamet da to ponovi.
Kažnjavanje nećemo ni komentarisati jer, kažnjavati nekoga zato što ispoljava svoja osećanja na onaj način koji ume, potpuno je besmisleno. Ali ignorisanje izliva emocija kod dece i njihove potreba za pažnjom postalo je veoma čest metod discipline, pa stoga zahteva da mu se posveti malo pažnje.
Zašto nije dobro da ignorišete dete na pogrešan način privlači pažnju?
Tačno je da načini na koje deca nekad traže našu pažnju umeju da budu neprijatni i iritantni. Međutim, ignorisanje ovakvog ponašanja deca u ranom uzrastu će shvatiti kao ignorisanje njih samih.
Ovo su neka od ponašanja i načina na koje deca traže pažnju:
- Rade nešto što znaju da će nas naljutiti ili nešto za šta mi verujemo da znaju i mogu bolje.
- Pomeraju granice
- Plaču, vuku vas, kenkaju ili besne
A zašto dete traži pažnju?
Za roditelje je važno da znaju sledeće – kad dete privlači njihovu pažnju, ono zapravo traži povezanost, komunikaciju, traži VAS, pa makar i tako što ćete im svoju pažnju posvetiti na loš način.
Razvojno je potpuno normalno i zdravo za dete da teži za pažnjom odraslih ljudi koji su mu najbliži. Ponekad, a najčešće kad im ne uspeva da pažnju dobiju na pozitivan način, ili kad ne umeju drugačije, kad im je poremećena rutina, postaju nesigurni i pribegavaju onome što većinu roditelja veoma iritira – emocionalnim ispadima.
To su momenti u kojima je dete spremno da uzme bilo šta – samo da pažnju dobije.
Naravno, ovo ne znači da je dete dobro ili loše. Dete koje se loše ponaša nije loše. To je dete koje žudi da bude primećeno.