Зашто је детету потребан ТАТА?

Деценије истраживања и на стотине научних студија су доказале оно што је одувек било очигледно: Што је отац укљученији у васпитавање детета, дете ће бити успешније. Очева присутност може утицати на дететов друштвени живот, оцене у школи и достигнућа у будућности.

Укључен тата = успешно дете

Утицај тата почиње већ од рођења. Бебе чији је отац био активно укључен у њихово детињство, емотивно су сигурније, самоувереније у новим ситуацијама и без страха приликом истраживања свог окружења. Такве бебе, односно деца су друштвенија током раста, боља су у решавању проблема и чак имају више ниво интелигенције у трећој години. Спремнији су за полазак у школу и лакше се суочавају са стресом због целодневног боравка у школи.

У школи, деца са активнијим очевима су академски боља. Деца са активним татама имају 43 посто веће шансе да буду Вуковци и 33 посто мање шансе да понављају разред. Такође, они ће имате мање проблема у понашању и биће много мање депресивни. Када одрасту, таква деца имају веће шансе да буду толерантна и пуна разумевања, имају више блиских пријатеља и имају дугорочне успешне бракове.

Различити приступи

Али како се утицај оца разликује од мајке? Зар није један добар родитељ довољан? „Очеви и мајке имају јединствене и комплементарне улоге у куцћи”, каже Брет Копленд, клинички психолог. „Очеви подстичу конкуренцију, независност и постигнућа, а мајке охрабрују једнакост, безбедност и сарадњу.”
В. Бредфорд Вилкокс , директор Националног брачног пројекта и професор социологије на Универзитету Вирџинија, каже да се очев утицај разликује се од мајчиног у најмање четири начина: играње, подстицање ризика, заштита и дисциплиновање.

Играње

Питајући родитеље из 390 породица како се играју са својом децом, психолог Рос Парке је утврдио да је код одојчади и мале деце обележје очинске интеракције физичка игра коју одликују узбуђења и непредвидивости. Мајкесу, с друге стране, биле нежније и мање изазивајуће. Једна мајка, која је учествовала у студији је рекла да су јој се после мужевљевог одласка на дужи службени пут, деца жалила да их никад не голица и не рве се с њима. Намеће се закључак да деца од очева уче како да се физички носе са агресивним импулсима без губитка контроле над својим емоцијама.

Охрабривање ризика

Мајке углавном имају тенденцију да брину о безбедности своје деце и добробити, док очеви охрабрују своју децу да преузму ризик. Психолог Даниел Пакет је утврдио да очеви више подстичу своју децу да превазиђу препреке, да разговарају са странцима, да пливају у дубину… Баш што се пливања тиче, једна студија је показала да у већини случајева очеви стоје деци иза леђа и говоре им да пливају напред, а мајке стоје испред деце и наводе их да пливају ка њима, успостављајући визуелни контакт. Интересантно, зар не?

Заштита

Да ли због њихове величине, снаге, или склоности ка заштити, испоставило се да су очеви да су бољи у отклањању лоших утицаја из живота своје деце. Када су очеви укључени они боље могу да прате шта се дешава у животима њихове деце, укључујуцћи и интеракцију са вршњацима и одраслима.

Дисциплина

Иако мајке дисциплинују чешће, очеви дисциплинују чвршће. Очеви имају већу тенденцију да се супртставе детету и уведу дисциплину, остављајући своју децу са утиском да имају већи ауторитет. Мајке ће, с друге стране, покушати да разговором са децом и ослањајући се на дечју емоционалну везаност за њих да утичу на њихово понашање. Иако можда тако не изгледа да су мама и тата на истој страни, овај разнолики приступ може бити веома ефикасан у дисциплиновању деце и чак ојачати целу породицу.

Уместо закључка

Детету су потребна оба родитеља да би одрастало срећно и здраво. Ма који да сте од родитеља, никад немојте преузимати примат и гурати овог другог у страну. Чак и ако сте са својим брачним другом-другарицом можда и разведени, охрабрујте дете да негује добар однос са другим родитељем. То ће се вишеструко исплатити кроз добробит и будућу срећу вашег детета.
Приредила: Андријана Максимовић