Zašto je stručno pedagoški-nadzor važan za obrazovni sistem i kako nastavniku može pomoći da u svom poslu napreduje, objasnio je prosvetni savetnik Vojislav Andrić, u svom komentaru na tekst Iz ugla nastavnika: 16 mera za oporavak obrazovnog sistema. Prenosimo njegov komentar.
“Stručno-pedagoški uvid i nadzor u rad nastavnika je u Srbiji postojao preko 100 godina. Ukinut je 1991. godine nerazumnom odlukom onih koji nisu znali šta je uloga i značaj prosvetno-pedagoške službe.
Kao profesor početnik imao sam nesebičnu pomoć jednog divnog čoveka – prof. Zorana Jevtića koji mi je kao savetnik za matematiku ukazao na čarobnu vezu između matematike kao nauke i nastavne discipline i učinio da napredujem u svim segmentima nastavnog procesa: Nekad upućivanjem na literaturu, a nekada plodotvornim razgovorima i konkretnim primerima iz prakse.
Kasnije sam ga nasledio i kao mlad nastavnik sa svega 27 godina, radio sam taj posao 6 godina i ne zna se ko je bio zadovoljniji: ja ili nastavnici kojima sam išao u posetu. Kao prosvetni savetnik imao sam ulogu da vršim transfer stručnih i metodičkih inovacija i pratim rad svakog od 220 nastavnika. Na časovima koje sam posećivao mnogo sam naučio od kolega, jer sam na nekim časovima video prave majstore svog posla, a na nekim kako nastavu ne treba držati. Video sam i one koji su radili po programima isteklim pre 10 godina, i “rogate” nastavnike i one koji su imali besprekornu administraciju, a čiji đaci nisu ništa znali… Video sam i neobična i originalna metodička rešenja, ljude koji su sami konstruisali nastavna sredstva, nastavnike čiji su učenici bili matematički šampioni Jugoslavije…
Sretao sam nastavnike sa visokim zahtevima čiji su učenici znali mnogo više od ocena koje su imali u dnevniku i nastavnike čiji zahtevi nisu bili visoki i čiji učenici su se slabo snalazili. Prvi su se hvalili da njihove trojke kao od šale polože prijemni ispit na ETF-u, ali nisu umeli da odgovore na pitanje: Zašto onda imaju ocenu 3? Sa drugima sam razgovarao o vaspitnoj opravdanosti nagrade za neuložen trud. I uvek su ti razgovori imali efekta, jer je razmena argumenata bila obostrano korisna.
I čini mi se veoma važno, pratio rad mladih nastavnika, bodrio ih, usmeravao i upućivao, ukazivao na literaturu i od njih učio da se nešto može kraće i lakše rešiti ili jednostavnije objasniti… I za 6 godina nisam nikoga udaljio iz nastavnog procesa (a imao sam ta ovlašćenja) već se sa svima dogovarao šta je to dobro u njihovom radu, a na čemu ćemo zajednički raditi da usavršimo postojeću praksu. Naravno i o rokovima.
Prosvetni savetnici su imali i značajnu ulogu u stručno-metodičkom usavršavanju nastavnika. Opštinski aktivi su održavani jednom mesečno, a regionalni seminari dva puta godišnje i republički seminar u toku zime. Išli smo na studijska putovanja u druge krajeve Srbije i Jugoslavije da vidimo kako i šta to i drugi rade. Putovali smo i u inostranstvo. Družili smo se, poštovali i voleli.
Kolega koji je napisao ovih 16 tačaka nije pogrešio. Verujem da je iz ličnog iskustva ukazao na značaj stručno-pedagoškog uvida i nadzora. Što više upoznajem Srbe, sve sam uvereniji da smo mi narod koji traži povremenu kontrolu rada. Kolege koje misle da im stručno-pedagoški uvid i nadzor nije potreban su najčešće zaljubljeni u svoj nastavni rad (često i bez pokrića) ili ne shvataju šta interakcija nastavnik – savetnik sve može da donese i da je osnovna svrha UVID, a da nadzor dođe tek u slučajevima da rezultati uvida nisu pozitivni.
Nemojte u isti koš stavljati majstore našeg poziva i one koji ni po čemu to nisu. Nisu svi nastavnici isti i nikada neće biti. O NADZORU govorim samo kao o meri da se rogati smire, neradni nateraju da rade, a nestručni upute uče i usavršavaju se.
Poziv prosvetnog radnika je za mene najlepše zanimanje, ali nikada nisam o svima govorio i mislio isto, jer među nama je uvek bilo umetnika, solidnih nastavnika i dunstera i neradnika. Nemojmo štiti ove poslednje misleći na one najbolje.