Kada se pomene učenje stranog jezika u ranom uzrastu, čini se da svi pomisle na dete od dve godine u klupi i sa knjigom, koje su naterali da – UČI. Roditelji se proglase ambicioznim, a za dete se veruje da će morati do pete godine da zna tablicu množenja.
Da nije sve baš tako, da učenje kroz igru u ranom uzrastu postoji u svakom trenutku detetovog života, te da je pitanje samo kako možemo da mu pomognemo da to učenje za njega bude što korisnije, za Zelenu učionicu govori Tatjana Petković, žena koja je u Srbiju dovela Helen Doron princip učenja stranog jezika u najranijem uzrastu.
Na bilingvalnost se često gleda kao na problem koji zbunjuje dete i otežava mu učenje jezika, međutim pričanje i učenje više od jednog jezika zapravo pozitivno utiče na veći broj stvari: sposobnost rešavanja problema, bolje snalaženje u aritmetici i moć kreativnog razmišljanja.
Tanja, šta tačno znači „učenje” jezika za dete od dve godine ili mlađe? Kako je uopšte moguće raditi s decom tog uzrasta?
Deca uzrasta ispod 2 godine su kao mali sunđeri – upijaju vaš glas, priče, predmete i pojmove koji ih opisuju, postaju svesni sveta oko sebe i vole da ga prisvajaju. Mi sa tako malim polaznicima ne učimo na klasičan način. Mi se s njima igramo, pričamo, pevamo, smejemo, otkrivamo im neki novi, drugačiji svet.
U tom periodu oni takođe savladavaju maternji jezik kroz igru i interakciju sa svojim najbližima, pa vi sigurno nećete reći da je to učenje za njega opterećujuće.
Kada im na jednostavan, zabavan i krajnje interaktivan način približite drugi jezik, osnove matematike, muziku – sa uživanjem i istim entuzijazmom će i to usvojiti – nenametljivo, kroz igru, i uvek u pravoj meri. Kada u deci probudimo ushićenje i želju da ne prekidaju aktivnost već da nastave sa igrom – kroz tu igru usvajaju i drugi jezik.
Po čemu se Helen Doron pristup razlikuje od ostalih škola učenja stranih jezika?
Helen Doron metodologija je na svetskom tržištu zastupljena već 34 godine, a u Srbiji slavi 20 godina postojanja. Zasniva se na imitiranju procesa učenja maternjeg jezika, skoro kao da dete raste u dvojezičnoj porodici. Kod kuće se uz audio i video materijal imitira englesko govorno okruženje, da bi u pozadini dete upijalo melodiju engleskog jezika (dok se igra, ruča, vozi u kolima…). Dolaskom kod nas, od prvog minuta se sa detetom razgovara na engleskom jeziku, dete kroz tačno osmišljene igre i aktivnosti povezuje zapamćenu melodiju sa rečima, izrazima, i prvo pokazuje razumevanje, a zatim, kada je spremno, počinje i da govori. Kod nas su deca uvek ohrabrena da upotrebe naučeno, ali se poštuje i tempo svakog deteta ponaosob. Na isti način usvaja i svoj maternji jezik.
Zašto je za decu korisno da strani jezik počnu da usvajaju u najranijem uzrastu?
Istraživanja su pokazala da se dečji mozak najviše razvija do sedme godine. Muzika, logičko razmišljanje i drugi jezik podstiču stvaranje dodatnih sinapsi u mozgu i u kasnijem uzrastu mogu biti vrlo značajne u daljim školskim uspesima. Dvojezičnost takođe daje širinu razumevanja sveta oko nas. Helen Doron metod kroz podučavanje engleskog jezika deci donosi i melodije iz celog sveta, znanje o drugim zemljama, fizičke aktivnosti koje pomažu povezivanju leve i desne hemisfere mozga, ali i međusobno razumevanje, timski rad, poštovanje, i ljubav prema učenju jezika.
Koji bi bio optimalan uzrast za početak uvođenja bilingvizma za dete urednog razvoja?
Kod deteta urednog razvoja ne postoji donja granica za početak uvođenja bilingvalizma. Kada nema drugih smetnji, dete je u stanju da usvaja dva ili više jezika paralelno bez problema – zamislite samo mamu iz jedne zemlje, tatu iz druge, i kao treći jezik – jezik sporazumevanja u porodici. Savet stručnjaka u takvim situacijama je da svaki roditelj koristi svoj maternji jezik u komunikaciji sa detetom.
Kod Helen Doron metodologije, roditelj je prisutan na času i sa decom do dve godine sve aktivnosti obavlja zajedno sa detetom – vežbice za razvoj krupne motorike, fine motorike, stimulaciju čula, bebi-masaže, čak i učenje bebi znakova za lakšu komunikaciju – samo se sve odvija u engleskom okruženju. Od druge do četvrte godine roditelj je i dalje tu da pruži detetu podršku, učestvuje u nekim aktivnostima, ali je dete dovoljno veliko da može svoj fokus da okrene prema učitelju i ponuđenoj igri. Dokle god se „igramo na engleskom“, dete ni ne primećuje koliko je engleskog savladalo – najvažniji osećaj mu je da se lepo zabavilo, a roditelji i mi znamo koliko su u stvari naučili.
Na koji način bilingvizam utiče na povezivanje sinapsi u mozgu?
Kao što sam već spomenula, istraživanja su pokazala da se dečji mozak najviše razvija do sedme godine. Usvajanje drugog jezika podstiče stvaranje dodatnih sinapsi u mozgu i u kasnijem uzrastu može biti vrlo značajno u daljim školskim uspesima. S obzirom na globalizaciju i „smanjivanje“ sveta uz internet, migracije i sve više dvojezičnih porodica, sve je više i istraživanja na temu beneficija koje bilingvalna deca imaju, i sva pokazuju da učenje drugog jezika stvara dodatne sinapse koje su kasnije značajne i u procesu usvajanja školskog gradiva.
Šta mislite o usvajanju drugog jezika u ranom uzrastu putem crtanih filmova? Mnogi se roditelji hvale da su im deca prvo progovorila engleski, dok stručnjaci na to zabrinuto odmahuju glavom…
Današnji brz napredak tehnologije uslovljava i to da su deca sve više izložena uticajima crtanih filmova ili video-igrica. Dok se neke reči mogu naučiti i iz crtaća, nedostaje direktna komunikacija sa drugom osobom – što je osnovni razlog nastanka jezika – bolje međusobno razumevanje. Detetu je neophodan kontakt, interakcija sa osobama oko sebe, ohrabrenje, zagrljaj, osmeh u očima – to se ne može dobiti od crtaća.
Kako izgleda jedan čas u Helen Doron školici za najmlađe, a kako za one malo starije?
Naši najmlađi drugari se zabavljaju sa mamama ili tatama na času uz instrukcije učitelja, igraju uz Helen Doron pesmice, rade vežbice, duvaju balone, mirišu cveće – sve zavisi od toga šta je njihov učitelj za taj dan spremio. Malo stariji drugari uče kako se boji, igraju igre na engleskom, uz podršku roditelja uče kako se koriste makazice, takmiče se, pomažu jedni drugima i progovaraju svoje prve rečenice.
Naši malo stariji drugari uče latinicu na zabavan način, vežbaju rečenice i koriste ih u dobro osmišljenoj igri, dok se naši najstariji spremaju za Kembridž ispite koje polažu na kraju kursa, ali takođe vole da se dobro zabave učeći ili obnavljajući finese engleskog jezika.
Ono što im je svima zajedničko – svi govore engleski jezik, vole da pričaju i pohvale se znanjem, i vrlo često su pravi mali prevodioci svojim roditeljima kada se nađu na putu.
Uskoro ćete, povodom 20 godina postojanja programa, u Privrednoj komori održati i konferenciju tim povodom na kojoj će gostovati renomirani predavači. Ko može da prisustvuje i jesu li mesta već popunjena?
Konferencija o ranom razvoju deteta će se održati 30.8.2019. u prostorijama Privredne komore Srbije, a naši gosti su dr Danijela Vukićević, fizijatar, Milica Vakić, logoped, Olja Jovanović, muzikolog, Ranko Rajović, autor NTC učenja između ostalog, i naravno Helen Doron, autor Helen Doron metodologije vlasnik franšiznog sistema Helen Doron Edukativne Grupe.
Konferencija je akreditovana a mesta su zbog velikog interesovanja već popunjena.
Intervju vodila: A. Cvjetić