Vikanje na decu jedan je od najčešćih razloga zbog kojih mame uveče ležu u krevet sa grižom savesti i preispitujući svoje roditeljske veštine, ali i sebe kao majku. Griža savesti je verni pratilac roditeljstva i ima je (verovatno) svaki savestan roditelj. To što se preispitujemo znači da smo svesni da nismo savršeni. I da nam je stalo. A već to je dovoljno da budemo dobri svojoj deci.
Pa zašto, onda, vičemo na njih? Znamo, kad sve prođe, da smo mogli bolje. Znamo i da bi i oni verovatno bolje, da su to umeli i mogli. Ali, nisu. Kao što u tom trenutku nismo ni mi, iako smo zrele i formirane ličnosti.
Neki od razloga zbog kojih mame viču, zapravo većina njih, uopšte nemaju veze s decom. I na neke od njih može mnogo uticati naša okolina, bliža porodica i prijatelji čija bi pomoć sigurno smanjila mamin stres.
Nedostatak vremena za sebe
I vrapci na grani znaju da dolaskom bebe, mama nekako pada u drugi plan. Čak i kad dete malo poraste, obaveze koje mama ima prema njenu i dalje su tu, ali ni one koje su postojale ranije nisu nestale. Veoma malo vremena ženi ostaje za sebe, makar da samo na miru popije kafu i pročita omiljeni časopis. I taj osećaj da smo sebi nekako na poslednjem mestu, okidač je za stres i nervozu.
Neispunjene lične potrebe
Možda je, pre nego što je dobila dete, mama redovno išla na pilates ili se viđala svakog petka s prijateljicama. Sigurno je imala neke rituale i navike kojih je morala (ili odlučila) da se odrekne. Neispunjene lične potrebe ostavljaju prazninu i čine da sebe sve manje cenimo. A to ume da bude veoma frustrirajuće.
Finansijska nestabilnost
Usponi i padovi normalan su deo funkcionisanja svake porodice. Finansijske krize budu i prođu, ali teško da možemo ostati ravnodušni. U tim situacijama naš prag tolerancije na dečje nestašluke opada, pa i najmanja neposlušnost može biti uzrok vikanja i svađe.
Ranjeno unutrašnje dete
Ako su na nas vikali, ako su nas fizički kažnjavali ili ako nam je nedostajalo ljubavi u detinjstvu, to često ostavi veliki i bolan trag. Da bismo mogli da svojoj deci budemo bolji nego što su nama bili naši roditelji potrebno je mnogo volje, truda i rada na sebi.
Nedostatak sna
Ovo i ne moramo da objašnjavamo. Neko je izračunao koliko sati sna u prvih dve godine od rođenja deteta roditelji izgube i cifra je zapanjujuća. Svi znamo koliko je san važan i njegov nedostatak definitivno ima uticaja na naš nervni sistem.
Tenzija u bračnim odnosima
Svađe i nerazumevanje u braku nisu neobična pojava, a ponekad zbog našeg sukoba sa partnerom ili zbog svega onog neizrečenog što leži u nama, negativnu energiju prenosimo na decu.
Naravno da ni za šta od svega ovoga deca nisu kriva i ne bi trebalo da nose teret problema iz sveta odraslih. Ali, vikanje na decu zbog toga što u trenutku niste umeli drugačije ne čini vas lošom mamom. Naročito ako, kad sve prođe, umete da kažete „IZVINI, mama je bila nervozna, nije trebalo da vičem na tebe.“ Gotovo smo sigurni – ne postoji dete koje vam neće oprostiti.
Autor: A. Cvjetić