Једна од ствари коју ће вам, скоро сигурно, учитељица рећи на првом родитељском састанку када дете упишете у школу је – НЕМОЈТЕ користити родитељску вајбер групу да проверавате шта дете има за домаћи. Дакле, ако дете није изостало из школе, НЕ распитујте се у групи. Немојте.
А можете ли да погодите шта чини 80% комуникације у већини родитељских Вајбер група? Тако је, домаћи задаци.
„Да ли цео овај текст треба да се препише? Мата каже да треба, шта кажу ваша деца?“
„И Мина каже да треба.“
„И Страхиња.“
„Тешко мени, Стефан није поменуо никакав текст!!! О чему се ради? Је л’ из читанке?“
И тако даље.
Ма колико пута да је учитељица поновила, објаснила, образложила, дала сасвим конкретне и јасне аргументе против оваквих преписки, њих су родитељске Вајбер групе пуне. Као да смо на том родитељском састанку седели на ушима.
Али, хајде да нам не буде тешко да се подсетимо због чега баш никад не треба да проверавате да ли је ваше дете добро упамтило оно што је у школи речено.
1. Показујете да више поверења имате у другу децу него у своје рођено
Већину тих питања постављају родитељи који једноставно не верују да је њихово дете способно да се побрине за своје обавезе. „Он је расејан, само мисли да се игра.“ „Мали су они да то упамте“. Ништа од овога нису довољно добри изговори.
И у тој ситуацији није уопште важно да ли ћете детету рећи да не верујете у његову зрелост и способност или да „само хоћете да ипак то проверите у групи“. Порука је иста – повероваћу у то да си добро упамтио ако ми потврди неко друго дете. Замислите само – како бисте се осећали ако бисте отишли код свог шефа и поднели извештај са састанка, а он одмах потом зове и колегиницу, да она потврди то што сте му рекли? Цењено и мотивисано? Тешко.
2. Стајете на пут васпитној улози школе
Од школе очекујемо да има и образовну и васпитну улогу. А један део те васпитне улоге тиче се и изградње радних навика и осећаја одговорности. Домаћи задаци служе томе подједнако колико и учењу градива. Сваки пут када дете дође кући и каже да је заборавило шта је за домаћи или није сасвим сигурно, а ви пожурите да то проверите у групи, убацили сте клип у точак изградње његове одговорности.
3. Рушите самопоуздање својој деци
Ово је, ваљда, јасно. Све док се понашамо као да наша деца нису дорасла својим школским обавезама, они ће то исто мислити о себи. Врло је мала шанса (готово да и не постоји) да ће учитељица задати толико различитих домаћих задатака, да дете то не може да упамти или, још боље, запише. Свратите заједно у књижару, изаберите блокче за записивање домаћих задатака и поклоните детету своје поверење. Ма нека понекад и погреши или заборави. Зар је то већа штета од срушеног самопоштовања?
4. Отежавате изградњу радних навика
Да, важно је да деца на време уче, завршавају своје обавезе и буду свесна значаја образовања. Али то се неће догодити ако знају да ћете им ви увек дисати за вратом, подсећати их, распитивати се за њихове обавезе. Десиће се управо супротно, препустиће вама да о томе бринете, па ће одговор на питање: „Шта имате за домаћи?“ ускоро постати: „Провери у групи, нисам упамтио.“
Поред свега овога, оно што ће се неминовно десити ако и даље будете завршавали школу заједно са својим дететом, јесте нарушен однос и лоша комуникација. После неког времена постаћете љути што морате о томе да водите рачуна, уместо да је дете то научило само, а из тога ће се изродити нови сукоби, ново неповерење и тако у круг.
А шта треба да урадите?
Послушајте учитељицу. А она вам је сигурно рекла да је сасвим у реду да деца забораве домаћи, перницу, књигу из математике или опрему за физичко. Да су све то лекције које им ускраћујемо ако бдимо над њиховим обавезама. Да се неће срушити свет ако се понеки домаћи задатак заборави, а у едневнику се појави тужић. Није то ни срамота ни пораз. Већ једини исправан пут ка томе да дете разуме израсте у самосталног и одговорног младог човека.