Мајка која је сигурна у своју способност да буде добра мама може да ужива у детету и у родитељству. За дете је њено самопоуздање лековито јер оно осећа да је мајка моћна, снажна и да улива сигурност. Мајка тада за дете представља здрав ауторитет и оно се поред ње осећа безбедно и заштићено.
Млада мајка, нарочито ако је први пут родила, желеће да се информише што више, да научи што више и биће обасута информацијама са свих страна. Њена мајка, бака, другарица, сестра, комшиница, лекар, бабица, друга мама у чекаоници… сви они ће желети да јој дају савет како да буде боља мама, да је подуче, укажу на проблем који виде, дају савет да предупреде неки непостојећи будући проблем итд. Савете ће јој давати њене блиске особе у искреној жељи да помогну, али ће такође добијати савете и од људи који само желе да ћаскају, да се покажу искусни у тој теми.
Прочитајте и Како се праве размажена деца
Данас постоји много књига о родитељству. На друштвеним мрежама се могу наћи најаве за разноразне радионице које уче родитеље родитељским вештинама. Много је психолога и психотерапеута који су изабрали да у својој приватној пракси раде баш са мајкама и очевима на тему развијања вештине васпитања детета.
На први поглед младим родитељима би данас требало бити много лакше, јер су информације толико доступне. Међутим, данас су родитељи несигурнији него што су вероватно икада у историји били. Књиге о родитељству често нуде опречне ставове. Оно што они дубоко у себи осећају да ваља, данас се можда сматра штетним. Аутори често, тражећи своје место под сунцем, катастрофирају последице другачијих погледа на васпитање од њиховог.
Многи родитељи почињу да претерано преиспитују своје поступке, верују да су увек они одговорни уколико је њихово дете несрећно, да дете не сме да буде несрећно, да су грешке које направе тешко поправљиве, да остављају трајне последице итд.
Прочитајте и Зашто родитељи немају ауторитет?
Доналд Виникот, енглески педијатар и психоаналитичар, сковао је термин “довољно добра мама”, односно “довољно добар родитељ” управо како би истакао да детету није потребно савршено родитељевање. Детету треба родитељ који прави грешке, исправља грешке, који је људско биће.
Детету је потребан такав родитељ и као модел за његове будуће поступке. Родитељ својим понашањем даје детету снажну психолошку дозволу да се понаша исто. Ако се мајка бескрајно самопрогања због неке грешке коју је направила, њена ћерка ће радити исто. Ако мајка остаје у лошем браку из страха да не направи хипотетичку трауму детету разводом, њена ћерка ће када одрасте вероватно радити то исто.
Истражујући ову тему, наишла сам на веома мало текстова и предавања која нису имала онај покровитељски тон у себи, који нису између редова слали поруку да је мајка та која не зна, а аутор тај који зна и да је он (аутор) ту да мајку учини мудријом и паметнијом. Аутори који имају овакав став не питају родитеље којима се обраћају, не траже или не уважавају мишљење и искуство родитеља којима се обраћају. Они су ту да продају (а често је то и главни мотив аутора – продаја књиге, радионице, обуке) свој став. У оваквој ситуацији младој жени је лако да изгуби свој унутрашњи компас, да изгуби поверење у себе и да посумња у своје родитељске вештине. Младом родитељу неко на уверљив начин, подупирући се својим стручним ауторитетом, говори да оно што су њега његови родитељи учили, а њихови родитељи њих о томе како се васпитавају деца, или оно што млади родитељ осећа да ваља и да треба, да управо то може да нашкоди детету.
Проблем је у томе што је циљна група коју су ови аутори изабрали веома осетљива. Родитељи желе најбоље за своје дете и често ће безрезервно веровати ономе ко делује као ауторитет. Родитељска љубав према детету је нешто са чиме бројни аутори манипулишу како би боље продали своју књигу или радионицу или боље промовисали своје име у јавности.
Зато није изненађујуће што су многе мајке несигурне. Оне желе најбоље за своје дете, желе да што више прочитају, да саслушају стручњаке, а на крају често остају још више збуњене. Због тога је важно да разним књигама и предавањима приступамо са одређеном дозом дистанце. Свака књига о родитељству, или предавање и психолошка радионица може да нам да неке нове идеје, да нас нечему новом научи, али ниједан аутор не би смео да наступа искључиво, представљајући своје идеје родитељства као једине исправне.
Прочитајте и За родитеље – порука једног учитеља
Ако након неке књиге или предавања осећате несигурност или сте уплашени, то је добар показатељ да је аутор књиге покушао да манипулише страхом како би вас уверио у то да је његова идеја исправна. Јер да није тако, дозволио би да и други начини васпитавања деце, који се можда косе са његовим, могу да буду исправни и добри.
Ниједан приступ васпитању деце није универзално добар. Сваки родитељ, без обзира на то да ли је у питању његово прво или десето дете, има поприлично јасну слику о томе како жели да васпитава своју децу. Вредносни систем се ствара много пре него што неко постане родитељ. Не постоји само један начин родитељевања који ће од детета направити доброг човека.
Збуњен и несигуран родитељ неће много помоћи свом детету. Аутор који заиста жели да помогне родитељима и да им пренесе поруку у коју искрено верује неће имати ниподаштавајући став према другим идејама о родитељству, неће заузимати покровитељски став према родитељима који долазе да га слушају. Родитељи ће одлазити са тих предавања охрабрени и инспирисани, а не забринути. Ма колико да је аутор уверљив и да одише ауторитетом, ако се негде дубоко у себи не слажете са његовим схватањима, онда он врло вероватно није у праву.
Сасвим је у реду желети да чујете нешто ново, али немојте то радити из страха већ из радозналости. Већина књига о родитељству заиста има смисла и са већином се слажем. Проблем је искључиви, претећи тон који многи аутори негују у својим књигама и предавањима.
Ако се након књиге осећате као лоша мама, то није добра књига. Ако вам књига не даје само нове, практичне идеје и погледе на родитељство, већ чини да се питате да ли уопште знате како да будете добар родитељ, ако након читања имате осећање кривице, то није добра књига. Добра књига о родитељству треба да вас нахрани, охрабри, умири, помогне да боље разумете, да вас на негујући начин нечему новом научи. Бирајте такве књиге и такве ауторе. Све што треба да знате да бисте били добар родитељ већ носите у себи.
ЖЕЉКА КУРЈАЧКИ
психотерапеут
Извор: trudnocaizdravlje.rs