Зашто никад не треба да изговорите реченицу “Видећеш ти кад тата дође кући!”

Има ли неко да у детињству није чуо ову реченицу? Наравно, у појединим породицама маме су биле те које су носиле титулу “лошег полицајца”, али је она чешће додељивана татама. А понекад, хтели, не хтели, они су тај “посао” морали да преузму на себе.

Али то никако није добар пут, ако желите да дете одгајате на исправан начин и створите здраве односе у породици.

Ево и зашто.

Мајчинство (и родитељство уопште) значи константно учење. А ако погледамо назад, кроз историју, видећемо колико је то заправо тачно. Ствари које су радиле наше прабаке или наше баке, сада су неприхватљиве често и најтрадиционалнијим родитељима. Ипак, врло често и лако посегнемо за неким фразама или поступцима својих мајки, верујући да су оне сигурно знале шта раде јер смо ми сами сасвим добро испали.

Међутим, како време пролази, учимо, сазнајемо, покушавамо да будемо бољи. Управо зато је крајње време да фраза “видећеш ти кад ти отац дође кући” оде у историју.

Сама та реченица јасно показује да потиче још из времена кад су очеви били једини и неприкосновени ауторитети, а мајке су седеле код куће и одгајале децу. Кад више не би знале како да обуздају њихово понашање, ова претња деловала би као једини излаз.

Данас је, ипак, неко друго време и надамо се да маме више не плаше децу татом.

Први разлог за то је чињеница да оцу свог детета, хтео он то или не, намећете задатак да буде лош полицајац.

Ову реченицу маме изговарају у ситуацијама када је дете урадило нешто лоше, а тата није код куће. Ако не зна како да се избори са ситуацијом, мама ће понекад рећи управо то – видећеш ти кад ти отац дође кући.

Тиме је она себе ослободила одговорности и обавезе да се суочи са тренутним проблемом и обавезом да дисциплинује дете и побринула се да дете схвати да ће тата то касније урадити уместо ње. Ово није добро ни за однос тате и детета, ни за комуникацију у браку, а поврх свега – дете губи поштовање према мајци и за то га не можете кривити.

Све што се овом фразом заправо подстиче (под условом да отац заиста прихвати улогу која му је тиме додељена) јесте страх који дете има спрам оца. Деца не треба да се плаше својих родитеља, а ви им дословце говорите да ће бити у страшној невољи касније, а да ће ту невољу да им произведе – тата. Ако се инцидент десио ујутру, за дете то вероватно значи дан препун стреса и ишчекивања. Ма колико ви имали намеру да их дисциплинујете за њихово добро, дан пун страха сигурно ће имати негативан утицај на ментално здравље детета.

Можеш ти то, мама

Иако можда о томе не размишљате на тај начин, али користећи ову фразу, ви дословце свом детету говорите “ја нисам способна да се бавим родитељским послом”. Не умем да дисциплинујем и да будем васпитач свом детету, зато ћу сачекати да му дође тата, па ће он.

Поврх свега, шансе да ће ова претња учинити да се деца промене и понашају боље готово да не постоји, а све што постижете је да дете схвати да је у мамином присуству дозвољено много тога јер она свакако није у стању да буде васпитач.

Зато, промените наратив и ову претњу заувек протерајте из свог речника. Чак и ако реши ситуацију тренутно, прави много већи и озбиљнији проблем на дуже стазе.