Ima li neko da u detinjstvu nije čuo ovu rečenicu? Naravno, u pojedinim porodicama mame su bile te koje su nosile titulu „lošeg policajca“, ali je ona češće dodeljivana tatama. A ponekad, hteli, ne hteli, oni su taj „posao“ morali da preuzmu na sebe.
Ali to nikako nije dobar put, ako želite da dete odgajate na ispravan način i stvorite zdrave odnose u porodici.
Evo i zašto.
Majčinstvo (i roditeljstvo uopšte) znači konstantno učenje. A ako pogledamo nazad, kroz istoriju, videćemo koliko je to zapravo tačno. Stvari koje su radile naše prabake ili naše bake, sada su neprihvatljive često i najtradicionalnijim roditeljima. Ipak, vrlo često i lako posegnemo za nekim frazama ili postupcima svojih majki, verujući da su one sigurno znale šta rade jer smo mi sami sasvim dobro ispali.
Međutim, kako vreme prolazi, učimo, saznajemo, pokušavamo da budemo bolji. Upravo zato je krajnje vreme da fraza „videćeš ti kad ti otac dođe kući“ ode u istoriju.
Sama ta rečenica jasno pokazuje da potiče još iz vremena kad su očevi bili jedini i neprikosnoveni autoriteti, a majke su sedele kod kuće i odgajale decu. Kad više ne bi znale kako da obuzdaju njihovo ponašanje, ova pretnja delovala bi kao jedini izlaz.
Danas je, ipak, neko drugo vreme i nadamo se da mame više ne plaše decu tatom.
Prvi razlog za to je činjenica da ocu svog deteta, hteo on to ili ne, namećete zadatak da bude loš policajac.
Ovu rečenicu mame izgovaraju u situacijama kada je dete uradilo nešto loše, a tata nije kod kuće. Ako ne zna kako da se izbori sa situacijom, mama će ponekad reći upravo to – videćeš ti kad ti otac dođe kući.
Time je ona sebe oslobodila odgovornosti i obaveze da se suoči sa trenutnim problemom i obavezom da disciplinuje dete i pobrinula se da dete shvati da će tata to kasnije uraditi umesto nje. Ovo nije dobro ni za odnos tate i deteta, ni za komunikaciju u braku, a povrh svega – dete gubi poštovanje prema majci i za to ga ne možete kriviti.
Sve što se ovom frazom zapravo podstiče (pod uslovom da otac zaista prihvati ulogu koja mu je time dodeljena) jeste strah koji dete ima spram oca. Deca ne treba da se plaše svojih roditelja, a vi im doslovce govorite da će biti u strašnoj nevolji kasnije, a da će tu nevolju da im proizvede – tata. Ako se incident desio ujutru, za dete to verovatno znači dan prepun stresa i iščekivanja. Ma koliko vi imali nameru da ih disciplinujete za njihovo dobro, dan pun straha sigurno će imati negativan uticaj na mentalno zdravlje deteta.
Možeš ti to, mama
Iako možda o tome ne razmišljate na taj način, ali koristeći ovu frazu, vi doslovce svom detetu govorite „ja nisam sposobna da se bavim roditeljskim poslom“. Ne umem da disciplinujem i da budem vaspitač svom detetu, zato ću sačekati da mu dođe tata, pa će on.
Povrh svega, šanse da će ova pretnja učiniti da se deca promene i ponašaju bolje gotovo da ne postoji, a sve što postižete je da dete shvati da je u maminom prisustvu dozvoljeno mnogo toga jer ona svakako nije u stanju da bude vaspitač.
Zato, promenite narativ i ovu pretnju zauvek proterajte iz svog rečnika. Čak i ako reši situaciju trenutno, pravi mnogo veći i ozbiljniji problem na duže staze.