“Моје хиперосетљиво дете захтева посебну пажњу”
“Не могу да га натерам да једе, једноставно је такав”
“Само кад има телефон је миран”
“Али њега само игрице занимају”…
Хипер – захтевни, хипер – паметни, хипер – другачији… једног дана ће ипак морати да оду од нас.
Са собом ће понети и ту етикету коју смо им прилепили. Мисиће и даље да су другачији, тражиће посебну пажњу, реаговаће бурно на све што није по њиховом и шта онда? Да ли ће и свет бити тако хипер осетљив за њихове потребе? Или је у свету проблем? Тај неосетљив, грозан, страшан свет у који шаљемо нашу децу је управо такав ако га тако представимо деци.
Дете о себи учи кроз наш однос са њим
Пре него што своје дете назовете хиперактивним, хиперосетљивим или га на било који начин декларишете као посебно добро размислите најпре да ли је то заиста тако, да ли је ваше дете толико посебно и другачије и шта заправо чините тиме што се на тај начин према детету опходите.
Осим у случају када дефектолози и неуролози процене да имате хиперсензитивно дете које заиста реагује на мало јачи звук, светлост и сл, или хиперактивно где та хиперактивност заиста превазилази развојно здраву појачану активност код деце, немате разлога да своје дете третирате на посебан начин.
Свако дете је јединствено и свако дете укључујући и дете са развојним сметњама има потребу да се игра, дружи, учи, спава, храни.. али и да се припреми за живот у стварном свету.
На основу начина на који се опходимо према детету оно ће створити слику о самом себи. Ако га ви доживљавате као специјално осетљиво или другачије и оно ће о себи формирати управо такву слику. Како желите да дете себе види кад одрасте? Управо тако га третирајте већ сада.
Дете свет види нашим очима
Свет је онакав каквим га ви доживљавате и то ћете засигурно у великој мери пренети на своје дете. Како ви видите овај свет? Да ли је све црно и непоправљиво или живот има и своје дивне стране? Да ли се осећате прихваћено у свету који вас окружује? Да ли је свет опасан? Какви су људи који вас окружују?
“Ти си посебан, али свет то не разуме”
“Друга деца су себична”
“Видиш како си ти добра, а види њих”
“Васпитачица излази на крај са двадесеторо и више деце у групи, али не разуме и не зна са тобом јер ти си посебан, другачији, специјалан…”
“Свет није осетљив на твоје потребе, ти си диван али свет је једно грозно и страшно место али не брини ја сам ту да те заштитим, сачувам, спасим, урадим уместо тебе… “
Да ли је то свет у који желите да пошаљете своје дете?
И не, нећете увек бити ту и не, неће увек бити све по његовој мери. Али, ако другачије пре свега ви видите свет, а потом га тако реалистично и лепо и ружно и лако и тешко представите детету оно ће знати да га у животу очекују различите ситуације у којима ће морати да се снађе и прилагоди једнако вреднујући себе, друге и свет који га окружује.
Наш задатак је да оспособимо децу за живот и кад нас више не буде
Постоје различите ситуације, неке су лепе, а неке нису. Оне изазовне и оне јако изазовне. Постоје и различита понашања, нека су у реду, а нека нису. Реакције примерене узрасту и оне које то нису.
Нећете мање волети дете ако му усмерите понашање на праву страну. Нећете га мање волети ако му не испуните сваку жељу. Можда ће вам се учинити да оно вас мање воли – али само у тренутку беса који је такође нормалан и састани део читаве лепезе емоција које дете треба да доживи и осети. Волеће вас више, посебно кад једног дана схвати да сте га баш ви учинили способним за живот!
Подржати развој детета значи управо то. Указати му да оно то може, чак и кад је тешко.
Ваше дете је здраво – тако га и третирајте;
Ваше дете је у реду – тако га и третирајте;
Ваше дете је способно – тако га и третирајте;
Ваше дете је сигурно – тако га и третирајте;
Други људи су у реду – тако их и представите детету;
Свет је сигурно место за живот са свим својим изазовима – тако га и представите детету.
Само из те позиције у којој дете има позитивну слику о себи, другим људима и свету који га окружује може да израсте у здраву јединку, личност способну да плива у мору изазова, да се радује и воли живот који сте му подарили.
То је наша обавеза и наш задатак – да стварамо генерацију која ће бити боља од нас самих!
Извор: Бебац