|
– Učitelju – jednom je pitao učenik – zašto postoje teškoće, koje nas ometaju da postignemo cilj, udljavaju nas od izabranog puta, pokušavaju da nas primoraju da priznamo svoju slabost?- To što ti zoveš teškoćama – rekao je Učitelj – zapravo je deo tvog cilja. Prestani da se boriš sa tim. Samo razmisli o tome, i uzmi to u obzir kada biraš put. Zamisli da streljaš iz luka. Cilj je daleko i ne vidiš ga, pošto je na zemlju pala gusta magla.
Da li se boriš sa maglom? Ne, ti čekaš da vetar dune i magla nestane. Tada je meta vidljiva, ali vetar preusmerava let tvoje strele. Da li se boriš sa vetrom? Ne, ti jednostavno odrediš njegov smer i podešavaš strelu na malo drugačiji ugao. Tvoj luk je težak i čvrst, ti nemaš snage da povuče tetivu. Da li se boriš sa lukom? Ne, ti treniraš svoje mišiće, i svaki put jače povlaćiš tetivu.
– Ali, postoje ljudi koji streljaju iz laganog i gipkog luka po vidljivom, mirnom vremenu, – rekao je uvređeno učenik. – Zašto se samo moja strela susreće sa toliko prepreka na svom putu? Da li se svet opire mom kretanju napred?
– Nikada ne gledaj na druge – nasmeši se učitelj. – Svako ima svoj luk, svoj cilj i svoje vrijeme za hitac. Jedni imaju za cilj pogodak centra mete, a drugi – mogućnost da nauče kako da streljaju. Učitelj je spustio glas i nagnuo se prema učeniku: – Želim još da ti otkrijem strašnu tajnu, momče. Magla ne pada na zemlju da bi omela tvoj hitac, vetar ne počinje da duva zbog toga da tvojoj streli promeni smer, čvrst luk nije napravio strelac da bi ti shvatio svoju slabost. Sve to postoji samo po sebi. To si ti odlučio da u tim uslovima možeš precizno da pogodiš cilj. Zato, ili prestani da se žališ na teškoće i počni da strijeljaš, ili umiri svoju gordost i izaberi lakši cilj. Cilj, na koji možeš streljati iz blizine … Izvor: |