Зашто сам свом детету за Нову годину поклонио празну кутију

август 3, 2017

Мајкел Унгар је доктор наука, који стоји иза бројних наслова књига о родитељству, деци и побуни против психологије маса. Недавно је на познатом порталу  Psychology today објавио зашто је једне Нове године свом малом сину поклонио – празну кутију.

Kаже да када је његов син имао три године он му је куповао толико поклона да нису могли да стану испод јелке. Уједно је осећао притисак да је у обавези да му купује и купује. Такође је знао да ће хрпа поклона бити прво што ће угледати када дечакови бака и деда дођу.
Претходне Нове године био је у недоумици и одлучио је да се супротстави нападу материјализма, попуста и претеране куповине ствари које ће бити занимљиве три недеље. Лутајући по шопинг молу, и тражећи поклоне у самом углу угледао је, једва приметан, савршен поклон за свог дечака. Реч је о огромној белој кутији од фрижидера.
Kутију је везао за кров аута и довезао кући. Умотао ју је у новински папир и ставио велику црвену машну на њега. Kупио је комплет маркера који се скидају водом и ставио га под јелку која је била величине умотане кутије.
Истакао је да нема ништа против поклона али да је сматрао да је његовом сину био потребан развитак, ментални, физички и развитак моторике и креативности. Требао му је поклон који ће га учинити активним и оријентисаним ка креиративности и решавању проблема.
„Што сам више размишљао о томе шта ће мој син заправо вредновати, мање сам желео да му узмем најновији хит Црног петка“, рекао је он. Његов син је био запрепашћен џиновским поклоном и радосно је појурио ка истом.
Kутија је прошла много инкарнација, наводи Мајкел. Прво је била кућа са исеченим вратима, у коју је пузећи могао да се увуче. Затим је изнутра испуњена новим цртежима и постала је свемирски брод. Kасније је постала кров утврђења под којим је спавао. На крају, када се кућица распала, дечак је направио тобоган са кауча.
Kутија је завршила у канти али је Мајкел научио свог сина важну животну лекцију. Данас прича да је поносан јер је сину показао да није све у новцу, да у свему постоји простор за креативност и да је важно да буде социјалан и свестран.
У данашњем свету све се врти око великих произвођача и оглашивача. Све је конципирано тако да вам извуче сваки динар из џепа. У тој причи нико не мисли шта деци заиста треба. Односно да им требају неке основне ствари које требају сваком бићу као што су саосећајност, самосталност и физичка активност. Дете треба да живи у свом замку, не у замку који је неко други одредио за њега.
Исто би било да деци купујемо слике уместо да им дамо бојице да цртају. Бригу о деци смо усмерили на психологију, права и организације толико да смо заборавили саму децу. Kако је Мајкел навео поклоне праве као за ’бебе Ајнштајне’.
Вратимо се на кутију и пустимо децу да самостално креирају окружење у којем желе да проводе време. Надајмо се да ће исто учинити и са правим светом једнога дана. Створити себи боље место за живот.
 
Извор: http://bizlife.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама