Majkel Ungar je doktor nauka, koji stoji iza brojnih naslova knjiga o roditeljstvu, deci i pobuni protiv psihologije masa. Nedavno je na poznatom portalu Psychology today objavio zašto je jedne Nove godine svom malom sinu poklonio – praznu kutiju.
Kaže da kada je njegov sin imao tri godine on mu je kupovao toliko poklona da nisu mogli da stanu ispod jelke. Ujedno je osećao pritisak da je u obavezi da mu kupuje i kupuje. Takođe je znao da će hrpa poklona biti prvo što će ugledati kada dečakovi baka i deda dođu.
Prethodne Nove godine bio je u nedoumici i odlučio je da se suprotstavi napadu materijalizma, popusta i preterane kupovine stvari koje će biti zanimljive tri nedelje. Lutajući po šoping molu, i tražeći poklone u samom uglu ugledao je, jedva primetan, savršen poklon za svog dečaka. Reč je o ogromnoj beloj kutiji od frižidera.
Kutiju je vezao za krov auta i dovezao kući. Umotao ju je u novinski papir i stavio veliku crvenu mašnu na njega. Kupio je komplet markera koji se skidaju vodom i stavio ga pod jelku koja je bila veličine umotane kutije.
Istakao je da nema ništa protiv poklona ali da je smatrao da je njegovom sinu bio potreban razvitak, mentalni, fizički i razvitak motorike i kreativnosti. Trebao mu je poklon koji će ga učiniti aktivnim i orijentisanim ka kreirativnosti i rešavanju problema.
„Što sam više razmišljao o tome šta će moj sin zapravo vrednovati, manje sam želeo da mu uzmem najnoviji hit Crnog petka“, rekao je on. Njegov sin je bio zaprepašćen džinovskim poklonom i radosno je pojurio ka istom.
Kutija je prošla mnogo inkarnacija, navodi Majkel. Prvo je bila kuća sa isečenim vratima, u koju je puzeći mogao da se uvuče. Zatim je iznutra ispunjena novim crtežima i postala je svemirski brod. Kasnije je postala krov utvrđenja pod kojim je spavao. Na kraju, kada se kućica raspala, dečak je napravio tobogan sa kauča.
Kutija je završila u kanti ali je Majkel naučio svog sina važnu životnu lekciju. Danas priča da je ponosan jer je sinu pokazao da nije sve u novcu, da u svemu postoji prostor za kreativnost i da je važno da bude socijalan i svestran.
U današnjem svetu sve se vrti oko velikih proizvođača i oglašivača. Sve je koncipirano tako da vam izvuče svaki dinar iz džepa. U toj priči niko ne misli šta deci zaista treba. Odnosno da im trebaju neke osnovne stvari koje trebaju svakom biću kao što su saosećajnost, samostalnost i fizička aktivnost. Dete treba da živi u svom zamku, ne u zamku koji je neko drugi odredio za njega.
Isto bi bilo da deci kupujemo slike umesto da im damo bojice da crtaju. Brigu o deci smo usmerili na psihologiju, prava i organizacije toliko da smo zaboravili samu decu. Kako je Majkel naveo poklone prave kao za ’bebe Ajnštajne’.
Vratimo se na kutiju i pustimo decu da samostalno kreiraju okruženje u kojem žele da provode vreme. Nadajmo se da će isto učiniti i sa pravim svetom jednoga dana. Stvoriti sebi bolje mesto za život.
Izvor: http://bizlife.rs