Ovaj tekst, odmah da napomenemo, govori o poslovnom uspehu. Naravno da to nije ni jedini ni najvažniji aspekt života, ali jeste važan. Zato smo istražili, da li su jedinci na bilo koji način, zbog svih stereotipa koji ih prate, uskraćeni?
Roditelj ste „samo“ jednog deteta i zbog toga vas muče mnoge brige. Da li su svi oni stereotipi koji se pripisuju jedincima možda tačni? Da li će moje dete stvarno biti osuđeno na neuspeh u karijeri, zato što mu mi, roditelji, nismo rodili brata ili sestru s kojim će se učiti nekim važnim socijalnim veštinama, neophodnim za uspeh u poslovnom svetu? Hoće li umeti da bude timski igrač?
Istraživanja kažu da ne treba da brinete. Naprotiv.
Ako ništa, taj osećaj ušuškanosti, sigurnosti jer ne morate da se borite za pažnju svojih roditelja, kao i dodatna podrška, zapravo povećavaju šansu jedincima da vode produktivan, ispunjen život. Ukratko, dugoročno im otvaraju put ka uspešnom poslovnom životu.
“U stvari, većina stereotipa koje vezujemo za jedince apsolutno su netačni,” kazala je Ava Aznar, profesor psihologije University of Winchester, “Zapravo, u odnosu na decu koja imaju braću i sestre, jedinci imaju veće šanse da se njihov potencijal iskoristi i da budu uspešniji.”
Samopouzdanje pomaže
Samopouzdanje kakvo obično izgrade jedinci omogućava im da se zauzmu za sebe i bez straha čuvaju svoje granice, što im može biti korisno u poslovnom svetu, ali i uopšteno u međuljudskim odnosima. Upravo je jedinica Micha Goebig, osnivač komapnije Go Big Coaching, rekla za Forbes da žene u biznisu mogu mnogo o samopouzdanju da nauče upravo od dece koja su jedinci.
Kompanija Go Big Coaching zapravo je specijalizovana da pomaže ženama koje se bave biznisom i rade u „muškim“ industrijama poput IT-ja, da ojačaju svoje samopouzdanje u svetu u kom i dalje vladaju muškarci. “Ako uvek imate nekoga ko će vas saslušati, vrlo je verovatno da ćete razviti samopouzdanje koje će vam omogućiti da bez straha i zadrške kažu ono što misle, čak i kad su okruženi strancima. Oni jednostavno nemaju sumnju u to da zaslužuju pažnju drugih i da ono što oni misle treba da se čuje.“ – kaže Goebig.
Roditelji koji vas pažljivo slušaju kad im govorite su kao akcije čije se dividende isplaćuju kasnije u životu. A jedinci češće imaju tu privilegiju.
“Većina jedinaca odrasta okružena odraslima i to im daje određene prednosti. Oni koji se ne osećaju uplašeno i inferiorno u društvu pametnijih od sebe nemaju problem da od njih traže pomoć, postavljaju pitanja…“ dodaje Goebig.
Takođe, jedinci govore i bolji su u „samopromociji“.
“Dok ostali veruju da njihov kvalitetan rad treba da govori za sebe, jedinci se ne oslanjaju na to. Oni nemaju problem da istaknu svoj doprinos u nekom poslu, da govore o tome za šta su zaslužni. I uopšte ne znači da će zbog toga zvučati prepotentno ili arogantno, već kompetentno i samopouzdano.”
Da li su jedinci timski igrači?
Jedan tim istraživača bavio se upravo ovom temom, očekujući da će rezultat pokazati da su jedinci teški za saradnju, zato što su, prema opštem uverenju, razmaženi, egocentrični, te da im stoga fali timski duh.
Međutim, studija je pokazala da su jednako dobri u timskom radu kao i oni koji su rasli uz braću i sestre. Jedina mala razlika u rezultatima pojavila se u onom delu koji se tiče samog priključivanja grupi, gde je jedincima trebalo više informacija o tome s kim će raditi, pre nego što bi pristali da budu deo tima.
Dakle, kada se sve uzme u obzir, karijera dece jedinaca nije ugrožena. Sasvim suprotno.