Francuzi su poznati po svojoj modi, sirevima i nenametljivoj otmenosti koja odiše šarmantnim detaljima. Njihov stil života zanimljiv je celom svetu, ali i način na koji odgajaju decu. Svoje mališane uče čekanju i strpljenju, i ne postoji ‘hrana za decu’
Amerikanka Pamela Drakerman je napisala knjigu „„Bringing Up Bébé: One American Woman Discovers The Wisdom Of French Parenting“ “ u kojoj opisuje svoje iskustvo podizanja deteta u Parizu pa je opisala glavne razlike u vaspitanju američke i francuske dece. Otkrila je da se francuska deca lepo ponašaju, samostalna su, ali i jedu hranu koja nije u obliku dinosaura.
Ako vam ovo nije dovoljno probudilo znatiželju, prema Drakermanovoj, francuski roditelji imaju društveni život, spavaju, ali i imaju seksualni život. Zvuči interesantno? U svojoj knjizi opisala je kako žive francuski roditelji i njihovo potomstvo.
1. Kako Francuzi pričaju sa svojom decom?
Slušaju decu – Francuzi veruju da bebe nisu prazna bića koja sve moraju naučiti, nego racionalna bića koja mogu naučiti kako da komuniciraju o tome šta osećaju ili razmišljaju. Kako to oni rade? Slušajte svoju bebu i obratite pažnju na znakove i gledajte kako se ponaša. Francuzi veruju da je moguće razviti osetljivost u tom procesu koji je nužan za roditeljstvo. Ponašajte se lepo sa svojom bebom, ne koristite „čudne“ glasove dok pevate svojoj bebi, a koristite reči „molim“ i „hvala“, iako vam se to čini smešno jer je beba mala i ne govori.
2. Zašto njihova deca spavaju celu noć?
Beba će spavati celu noć ako joj to dopustite – Na kraju svakog ciklusa spavanja, bebe se mogu probuditi i plakati, na taj način uče kako da povežu te cikluse u celonoćno spavanje. Takođe, oni mogu da budu jako aktivni, da se vrte po celom krevetiću a da se ne probude. Međutim, roditelji u Francuskoj se ne brinu previše oko takvih stvari.
Kako Francuzi uče svoju decu da lakše spoje noćne cikluse?
Uzimaju „pauzu“ od pet minuta ako dete počne da plače čim se probudi. Taj mali razmak detetu daje priliku da se polako samo vrati u san bez vaše pomoći. Pustite dete da preko dana zaspi bez navučenih zavesa, tako će mnogo lakše naučiti razliku između dnevnog i noćnog sna i kada stvarno treba spavati celu noć. Pričajte svom detetu o tome zašto svako treba da spava preko noći (već smo gore napisali kako Francuzi veruju da beba sve razume) i recite mu koliko ste sigurni da ga vi možete to naučiti. Na kraju, oni će da vam dokažu da je to moguće, a vi ćete postati pravi „roditelj genijalac“.
3. Zašto mali Francuzi jedu svu hranu?
Ne postoji hrana „za decu“ – Francuzi svoju decu hrane sa više ili manje istim stvarima koje i oni jedu. Opšte pravilo je da su njihova deca zdrava i normalno jedu bez dileme da je povrće čudno i vanzemaljsko. Deca jedu tri obroka dnevno i imaju popodnevnu užinu, ne konzumiraju previše slatkiša ili brzu hranu i ne žale zbog toga.
U praksi čim su deca spremna za čvrstu hranu, počinju uvoditi povrće umesto žitarica. Veruju da prefinjenost ukusa počinje sa razvojem u ranom uzrastu. U isto vreme, njihovo vreme jela prilagođava se roditeljskom rasporedu umesto da decu hrane na zahtev. Usputno jelo takođe nije uobičajeno, osim popodnevne užine, jer će se dete tako naučiti strpljenju i samokontroli i biće gladnije kada dođe vreme za jelo. Prema Francuzima, gladna deca jedu bolje.
Porodični obroci nisu podeljeni na velike i male, svi jedu isto. Na početku se odmah servira povrće jer su deca ipak tada najgladnija. Iako možda zvuči strogo, mali Francuzi ne moraju da jedu ako nešto ne vole, ali sve što je na stolu moraju probati. Pogledajte šta vole vaša deca i pripremite drugo jelo s tim namirnicama. Takođe, važno je s decom ne razgovarati sa rečima volim/ne volim. Razgovarajte o hrani tako da pričate o drugačijim ukusima i teksturama i upoređujte ih međusobno. Tako ćete puno lakše razumeti zašto im neka hrana nije ukusna, a time možete i podstaknuti znatiželju vezanu za hranu. I na kraju, nemojte ih mučiti. Francuzi hranu doživljavaju kao umetnost.
4. Zašto se deca u Francuskoj lepo ponašaju?
Strpljenje nije samo vrlina, to se očekuje – Francuzi veruju kako su suočavanje s frustracijom i odlaganje zadovoljstva veštine koje se mogu naučiti i koju se decu uči.
Osećaj smirenosti se uči, tako da deca razumeju šta se od njih očekuje. U svakodnevnom životu Francuzi polako decu uče toj veštini. Obavezno objasnite detetu da trebate završiti pripremanje doručka, slanje e-maila ili pranje zuba pre nego što pogledate njegov poslednji crtež psa. Ne dopuštajte da vas dete prekida, ali nemojte ni vi prekidati njega dok uživa u svom trenutku. Ako mu kažete da ćete biti s njim za nekoliko minuta ispunite to obećanje i posvetite mu se tada.
Francuzi imaju velika očekivanja od dece i njihove sposobnosti samokontrole. Uče ih kako mirno da pronađu omiljenu igračku među gomilom igračaka i prenose to samopouzdanje na decu i tako u svakom trenutku. Oni ne uče decu da misle da su centar sveta, iako su centar sveta njihovog života.
Pripremila Slađana Pantović
Izvor: Klokanica