Roditelji su krivi, aplaudirali sui m za svaku glupost
„MILLENNIAL“, odnosno „millennial generacija“, predstavlja osobu ili generaciju koja je rođena između kraja 1970-ih. i početka 2000-ih., odnosno osobe koje trenutno imaju između 15 i 40 godina starosti.
Šefovi širom sveta se muče sa svojim milenijalskim zaposlenicima; kažu kako zbunjuju svoje nadređene, kako smatraju da zaslužuju više, kako su narcisoidni, lenji i teško je s njima sarađivati.
Promašene roditeljske strategije
Ali, prema motivacijonom govorniku i autoru Simonu Sineku, ovakvo ponašanje je rezultat promašenih roditeljskih strategija.
Sinek je, u intervjuu za Independent, govorio kako je roditeljstvo, u kombinaciji s društvenim mrežama, radnom okolinom stvorilo generaciju opterećenu niskim samopoštovanjem.
Prema 43-godišnjem Sineku, roditelji milenijalaca su tek sad shvatili kako su se njihove roditeljske strategije izjalovile.
Rekao je kako su stalno govorili svojoj deci kako su posebni i da mogu da imaju sve što požele u životu. Deca su dobijala medalje za poslednje mesto I ako ne bi upala u najbolja društva i klubove, roditelji bi prigovarali. To znači da je ulazak u stvarni svet bio šok, a slike dece o samima sebi su bile razbijene.
„To je bilo vreme kad je pohlepa bila dobra stvar, a roditelji su odgajali decu da budu individualci i da sebe stavljaju na prvo mesto. Iako to dobro zvuči u teoriji, roditelji su, takođe, terali svoju decu da imaju najbolje ocene i da se fokusiraju na lestvice uspeha i na zaradu, što ih je ostavilo zbunjenima“, kaže Sinek.
Stres zbog karijere
Sinek kaže da poznaje milenijalce koji su znali da odu do svojih šefova i traže unapređenje, ali otvoreno priznajući kako samo žele titulu, bez povišice. Razlog leži u tome što mnogi milenijalci osećaju potrebu da na Facebooku ili LinkedInu pokažu svima kako brzo napreduju na položajima, brže od ostalih:
„Kad vidimo vršnjake koji su dobili unapređenje, automatski se stvara stres da nam karijera ne napreduje dovoljnom brzinom“
Drugi problem s kojim se treba suočiti je ravnoteža zdravog života i posla. Iako je u principu ovo ispravno poimanje koncepta odnosa života i posla, čini se kako je ipak preuveličano i pogrešno interpretirano.
Sinek smatra kako se preteruje u shvatanju ovog koncepta; dok su se starije generacije oećale prikovanim uz radne stolove, mnogi milenialci svakog dana napuštaju posao tačno u pet sati I odbijaju poslovne pozive ili mailove preko vikenda. Ovakav stav je jedan od razloga zbog kojih imaju reputaciju narcisoidnosti.
Česta narcisoidnost
Istraživanja možda pokazuju da milenijalska generacija ima visoko samopouzdanje, ali uz to često dolazi narcisoidnost i podložnost potvrdama o kvalitetu koje dolaze od drugih. „Izveštaji o samopouzdanju i pokazivanju koliko je neko samopouzdan, nisu ista stvar“, kaže Sinek.
Sinek veruje kako nisko samopoštovanje nije milenijalska greška, već je problem u tome što ih je previše briga šta drugi misle: „Milenijalci kažu kako žele povratnu informaciju o svom poslu, ali zapravo žele pohvalu i da im se kaže kako obavljaju dobar posao. Kad ih kritikujete, plaču ili daju ostavku“.
Međutim, nisu samo roditelji krivi. Sinek veruje kako odrastanje u vremenu društvenih mreža nosi veliku količinu krivice zbog konstantne potrebe za pohvalama i nesposobnošću za snalaženje s kritikama. Broj lajkova i followera su postala nova društvena valuta, a jedino oko čega brinu je njihov izgled i imidž na internetu.
Navodi primer Dana očeva; milenijalci objavljuju fotografije njih kao dece sa svojim očevima na društvenim mrežama, iako im očevi uopšte ne koriste društvene mreže. „Jednostavno nazovite svoje očeve“, kaže Sinek.
Nestrpljiva generacija
Društvene mreže su stvorile neverovatno nestrpljivu generaciju koja sve želi odmah. Što je još gore, milenijalci se nigde ne zadržavaju dovoljno dugo, ni na poslu ni u vezama.
Sinek smatra kako previše milenijalci pristupa traženju posla kao potrazi za blagom, skačući s jednog posla na drugi, bez pružanja prave šanse jednom. Ipak, smatra kako i današnje korporacijsko okruženje, u kojemu se više brine za brojeve nego za ljude; ne pomaže stvaranju radne navike i užitka u obavljanju dugoročnog posla.
Mladi ljudi smatraju kako ne smeju da troše vreme na posao, ako ne rade na promeni sveta. Ova opsesija sa stvaranjem utiska na svet brine Sineka, pogotovo zato što milenijalci često ne znaju kako to da urade:
Menjanje sveta
„Apsolutno pozdravljam milenijalce i sve ostale koji žele napraviti promenu. Međutim, brinem se da milenijalci, kad kažu da žele da promene svet, ne znaju kako to da urade i koriste preširoke termine koji ne pomažu. Kad shvate šta tačno žele da rade i menjaju, lakše će pronaći radno mesto“.
Smatra kako je vrlo važno pojačati samopoštovanje kroz pomaganje drugima jer poslovne organizacije i korporacije su prezauzete da bi im pomagale.
Glavna poruka koju Sinek želi da poruči je da milenijalci moraju graditi veze. Ako budu gradili zdrave i snažne veze, biće i sami srećniji, zdraviji i nadahnutiji:
„Mi smo društvene životinje, a veze su jezgra užitka, sreće i uspeha u životu“.
Priredila Slađana Pantović
Izvor: index.hr