Експерти за психологију деце и младих придају велики значај међусобним односима и истичу да је способност стварања веза са вршњацима основа емотивног развоја. То је и одличан показатељ тога колико су способни да се прилагођавају променама током живота.

Прва пријатељства стварају се најчешће у обданишту. Тада се малишани први пут одвајају од родитеља и почињу самостално да контактирају с другом децом. После почетних тешкоћа због одвајања од мајке и примораности да проводе време са непознатим особама, највећи број деце открива лепоту дружења са вршњацима, што их у првом тренутку и привлачи и плаши. Време са другим клинцима без надзора одраслих изазива страх и сумње у сопствене способности. Али, независно од страхова и стидљивости, то активира механизме идентификације са вршњачком групом и жељу да се играју и комуницирају.
Од треће до седме године, деца се друже највише због игре и забаве. У тој фази, пријатељсство се исказује физичком близином и заједничким доживљајима. То им помаже да открију способности и ограничења, да изгради и ојачају самопоуздање. Током првих година у обданишту, малишани обично пронађу првог „најбољег пријатеља“, а то је обично дете истог пола и узраста. Будући да нису у стању да препознају афинитете, карактер и укус других, пријатеље бирају стицајем околности.
Прва пријатељства су врло важна за емотивни развој детета, па родитељи нипошто не би требало да потцењују њихов значај. Посебно је битно да поштују дететов избор и не намећу дружење са вршњаком по мери родитеља (зато што је син њихових пријатеља или „златно дете“), као и да се превише не мешају у дечје односе. Јер кроз дружење, па и несугласице и свађе, најмлађи уче како да сами решавају проблеме, сазревају и осамостаљују се.
Ж. П.
Извор: novosti.rs