Сви родитељи својој деци желе најбоље у животу. Али ново истраживање показује да претерано агресивни родитељи могу створити децу која лакше ‘пуцају’ под притиском и раније напуштају школу.
Научници су годинама пратили готово 1.500 адолесцената у Мериленду и у студији показали да је већа вероватноћа да ће од школовања одустати деца на које су родитељи редовно викали или им претили агресивним казнама него њихови вршњаци који немају такво искуство, независно од оцена које су добијали.
Такође, та ће се деца вероватније упустити у ризична понашања до средине средње школе, попут раних сексуалних односа, тучњаве или крађе.
Резултати истраживања сугеришу да за одустајање од школовања није толико крива школа сама по себи, већ чињеница да ће деца агресивнијих родитеља вероватније ставити своје ‘друштво’ на прво место и упустити се у активности у којима ће се краткорочно осећати добро, занемарујући притом ширу слику.
„Верујемо да је наша студија прва која користи дечије животне приче за оквирно истраживање о томе колико родитељство утиче на исход образовања путем односа с вршњацима, сексуалног понашања и деликвенције“, рекла је ауторка студије Рошел Ф. Хентгес са Универзитета у Питсбургу.
Резултати истраживања не значе да се са сигурношћу може рећи да агресивно родитељство доводи до одустајања деце од школе, јер, напослетку, корелација није исто што и узрок, али може допринети стварању шире слике о томе како престроги родитељи могу деловати на одлуке своје деце.
Научници су у Мариленду пратили 1.482 адолесцената у раздобљу од њихове 12. до 21. године. Они су редовно морали да испуњавају упитник о томе колика је физичка и вербална агресија родитеља према њима, о својој интеракцији с вршњацима, јесу ли се упуштали у тучњаве или у сексуалне односе. На крају студије изнели су своје успехе у образовању.
Анализирајући податке научници су открили да су се деца која су у седмом разреду била изложена агресивном родитељству, које се дефинише као викање, ударање, те изношење вербалних и физичких пријетњи, неколико година касније више ослањала на своје вршњаке и сматрала да су им пријатељи важнији од других обавеза, укључујући школске.
До трећег разреда средње школе, таква су мушка деца била склонија деликвенцији, а женска упуштању у ране сексуалне односе.
На крају, сва та понашања била су повезана с ниским образовним успесима и растом вероватноће да ће пре одустати од школовања, независно о томе колико су паметна и колико су им образовани родитељи.
„Млади чије потребе не испуњавају особе с којима се примарно вежу, траже потврду својих вредности међу вршњацима. То може донети ослањање на вршњаке на нездрав начин, односно упадање у лоше друштво, науштрб дугорочних циљева попут образовања“, рекла је Хентгес.
Студија је објављена у часопису „Child Development“
Извор: kerefeke